Direktor Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović ocenila je da je u nekim oblastima Srbija obezbedila viši stepen zaštite ljudskih i manjinskih prava od pojedinih članica EU.
"Ocene su pozitivne. U izveštajima se ističe da Srbija svojim Ustavom i zakonima garantuje potpunu slobodu nacionalnog opredeljenja, u skladu sa međunarodnim normama. Ostvaren je značajan napredak u oblasti antidiskriminacione politike.
Ministarstvo pravde imalo je intenzivnu zakonodavnu aktivnost u ovoj oblasti, uvedeno je krivično delo zločin iz mržnje, što je upravo usmereno na jačanje ljudskih prava i borbu protiv bilo kog vida diskriminacije", objanila je Paunović.
Povodom signala koji stižu iz Rumunije da bi ova zemlja zbog nerešenog pitanja Vlaha u Srbiji mogla da nas blokira ona kaže da kada bi se prihvatili prigovori koji se upućuju Srbiji, to bi značilo kršenje principa samoidentifikacije, a bili bi i u suprotnosti sa zvanično verifikovanim rezultatima popisa, na kojem su se pripadnici manjina potpuno slobodno izjasnili o svojoj nacionalnoj pripadnosti.
Upitana može li se desiti da i neke druge zemlje ucenjuju, ona kaže da nadležne međunarodne i evropske institucije nemaju ozbiljnijih primedaba na zakonodavni i institucionalni okvir zaštite nacionalnih manjina u Srbiji.
Paunović, međutim, smatra da se u Srbiji i dalje moraju prevazići problemi u položaju osoba sa invaliditetom, zbrinjavanju izbeglica i interno raseljenjih lica, Roma, kao i da je potrebno preduzeti dodatne mere u borbi sa nasiljem, posebno u porodici.
Povodom održavanja Gej parade na jesen ona podseća da je Ustavni sud doneo dve odluke koje ukazuju da su zabrane beogradske parade 2009. i 2011. godine bile nezakonite, jer predstavljaju kršenje osnovnih prava na slobodu okupljanja.
"Odluke o kojima govorim ne dolaze iz EU. Po mom mišljenju, one ne stavljaju mnogo prostora za debatu da li bi neodržavanje Prajda ove godine bilo protivustavno. Srbija je na poboljšanju položaja LGBT osoba u prethodnom periodu učinila mnogo, ne zato što je to tražio neko spolja, već zato što želimo da rešavamo svoje probleme i gradimo humanije društvo u kome ćemo svi živeti", istakla je Paunović.
Na pitanje šta se dešava sa Zakonom o registrovanju istopolnih zajednica, ona navodi da Vlada nije radila na tome, već da postoji inicijativa da se sa tekstom Centra za unapređenje pravnih studija upozna javnost, kako bi se ministarstva, organizacije civilnog društva i građani o tome izjasnili.
