Dozvolu za rad od početka godine dobilo samo šest privatnih staračkih domova, a desetine nastavljaju da posluju na crno
Udžerice, straćare, šupe i rupe... reklamiraju se kao starački domovi po različitim oglasima pa inspektori Ministarstva rada zapošljavanja i socijalne politike često - osluškujući ove oglase, pozive nezadovoljnih srodnika ili tužakanja konkurencije - kucaju na njihova vrata. Od početka ove godine obišli su više od 60 adresa širom Srbije i zabranili rad 11 privatnih domova za smeštaj starih, pišu beogradske "Novosti".
Muče "štićenike", otimaju stanove
Na jedan slučaj divljih pansiona za stare ukazuje i beogradski "Kurir".
Prvo osnovno tužilaštvo poslalo policiji nalog da prikupi informacije o nelegalnom domu za stare u Kumodražu, u kome su N.J. i G.J. godinama držale i mučile nemoćne starce, piše list.
Posle pisanja "Kurira" inspekcija Ministarstva rada i socijalne politike je ustanovila da dom nema dozvolu za rad i vlasnicama je naložila da u roku od tri dana isele sve pacijente, a da će se o njihovom "štićeniku" D.M. (61) pobrinuti Gradski centar za socijalni rad.
Pored toga što su držale bespomoćne pacijente u katastrofalnim uslovima, one su potencijalne kupce nekretnina lagale da je slikar koji je godinama zatočen kod njih D.M. umro i da zbog toga prodaju njegov stan na Zelenom vencu, saznaje beogradski list.
Njih dve su od D.M. dobile stan, ali pod uslovom da o njemu brinu dok je živ. Iako nisu ispunile uslove, Draganov stan su prisvojile i htele da ga prodaju govoreći da je on umro.
Za to vreme nesrećni starac je bio zaključan, izgladneo i sakriven od javnosti. "Kuriru" se iz Hetrceg Novog javio D.K., kome su N.J. i njen dečko V. Č. na prevaru pokušali da prodaju stan D.M..
Uprkos tome što u Republici posluje više desetina divljih pansiona, 120 privatnih domova ima sve potrebne dozovole i u njima ima mesta za 3.000 stanara, što je za najmanje 300 mesta više nego lane. Iako su kapaciteti gotovo sasvim popunjeni, u Ministarstvu rada kažu da će se oni i dalje širiti jer je reformom socijalne zaštite predviđeno da privatni sektor zauzme jednako učešće u zbrinjavanju starih lica, kao i državni.
Istovremeno, u Sektoru za socijalnu zaštitu kažu da su pravila za otvaranje ovih domova sve stroža, a uslovi sve rigorozniji jer ne žele da se otvaranje staračkih domovova svede na "puki biznis" već da se osiguraju bezbedni i kvalitetni uslovi života svim korisnicima.
Novi pravilnik važi maja i propisuje da spavaonice imaju određenu kvadraturu, da hodnici u objektu budu određene širine, da postoje odvojene prostorije za radne aktivnosti, dnevni boravak, vešeraj, soba za izolaciju, magacin... Obavezno je prisustvo socijalnog radnika, negovateljice, kuvarice, servirke...
"Traži se i više dokaza, potrebno je više dokumentacije pri podnošenju zahteva, a sve to ima za cilj da se usluge podignu na viši nivo nego što je to bilo ranije", objašnjava Biljana Zekavica, načelnik Odeljenja za inspekcijski nadzor u Ministarstvu rada.
U Ministarstvu rada kažu da registar nelegalnih staračkih domova ne postoji, ali procenjuju da je sve više onih koji gledaju da izvrdaju zakon. Sve koje inspektori uhvate u "krivinarenju" dobijaju zabranu rada, a uglavnom i krivičnu prijavu.
"Ovakvi ilegalni domovi uglavnom imaju nižu cenu i zato su primamljivi korisnicima, ali zapravo su veoma opasni za život i zdravlje stanara. Najčešće nemaju ni odgovarajući stručni kadar, prostorije su nehigijenske, usluge su ispod svih propisanih standarda, nemaju odgovarajući infrastrukturu ni opremu, što sve može da bude opasno", dodaje Zekavica.
Iz nelegalnog staračkog doma u Kumodražu, kome je od ponedeljka zabranjen rad, iseljeno je svih šest stanara i nadležni proveravaju da li su svi zbrinuti na odgovarajući način, izjavila je danas Tanjugu inspektorka socijalne zaštite u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Ana Vukmirović.
Ona je podsetila da je danas istekao rok od tri dana koji je Inspekcija socijalne zaštite dala vlasnici objekta "da iseli lica kojima je do trenutka inspekcijskog nadzora pružala usluge".
Ovaj samozvani dom nije imao dozvolu za rad, niti valjani prostor, opremu i stručni kadar, piše "Politika". U njemu je bilo šest korisnika i mesta za još dvoje ljudi. Pod istim imenom poslovao je i pre tri godine kada ga je inspekcija zatvorila, ali je tada bio drugi vlasnik. Nekako su našli način da ponovo počnu biznis na crno", ističe inspektorka Zekavica.
Cenu privatnog smeštaja utvrđuju vlasnici domova i u tome nemaju nikakvih ograničenja ni preporuka Ministarstva rada. Rasponi, međutim, veoma variraju, pa se u glavnom gradu najjeftiniji smeštaj za stara lica kreće oko 250 evra, a najskuplji oko 1.000. U državnim domovima cene se kreću od 250 do 500 evra.
