Prema podacima Saveznog zavoda za migrante i izbeglice, postoji tendencija rasta broja zahteva za azil građana Srbije, koji su u julu podneli 957 zahteva (treće mesto) u avgustu 1.170 (prvo mesto) i u septemebru 1.593 zahteva (prvo mesto).

Kada je reč o Kosovu, koje se i u statistici analizira odvojeno od Srbije, građani Kosova se u septembru, sa 416 podnetih zahteva, nalaze na devetom mestu. U avgustu je sa Kosova stiglo 470 zahteva, a u julu 412, pokazuje statistika.

Srbija se, po ukupnom broju zahteva za azil podnetih u ovoj godini, nalazi na trećem mestu, posle Ruske Federacije i Sirije.

Građani Srbije su od januara do septembra podneli ukupno 6.432 zahteva, dok su građani Sirije podneli 7.846, a Ruske Federacije 13.492, što je i najveći broj molbi u ovoj godini.

U septembru je u Nemačkoj ukupno podneto 11.461 zahtev za azil, što je za 4.770, ili 71,3 odsto, više nego u istom mesecu lane, navodi se u saopštenju nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Nemački političari i mediji su rast broja zahteva za azil lane tumačili ukidanjem viza za Srbiju i Makedoniju, krajem 2009. godine.

Veliki broj lažnih azilanata iz Srbije i Makedonije bio je proteklih godina važna politička tema, u kojoj su mnogi nemački političari tražili čak i da se preispita mogućnost privremene suspencije bezviznog režima za Beograd i Skoplje.