U saopštenju se nalazi, kako se navodi, niz činjenica u vezi sa poslovanjem Nacionalne štedionice.

Ta stranka ističe da je činjenica da je Nacionalna štedionica postala privatna banka, ali nije istina da je za to odgovoran Dinkić, jer je za odluke o državnom vlasništvu i udelima u bankama ovlašćena jedino Vlada Srbije.

URS navodi da je do kraja mandata Dinkića na mestu guvernera NBJ vlada imala indirektno većinsko vlasništvo u Nacionalnoj štedionici od 60 odsto, a da je u junu 2002. godine, s obzirom na to da nijedan od postojećih akcionara, pa ni država, nije iskoristilo pravo preče kupovine, ta banka dobila četiri privatna vlasnika.

"Činjenica je da o tome NBJ nije bila informisana, niti je traženo njeno mišljenje, jer, prema zakonu, takva obaveza tada nije postojala dok nijedan od novih akcionara ne stekne akcije više od 15 odsto", saopštio je URS.

U septembru 2003. godine, mesec dana nakon Dinkićeve smene sa mesta guvernera NBJ, udeo države u vlasništvu Nacionalne štedionice sveo se na 10 odsto i to tako što je Vlada Srbije propustila da učestvuje u dokapitalizaciji Nacionalne štedionice i iskoristi pravo preče kupovine - o čemu je nesumnjivo bila obaveštena s obzirom na to da je u Upravnom odboru Nacionalne štedionice imala dva predstavnika, navodi se u saopštenju.

Dinkić je, kako se podseća, 2004. godine u ulozi ministra finansija, dao predlog državi da se deo nekretnina koji je koristila Nacionalna štedionica pretvori u ulog države u ovoj banci.

"Činjenica je da se krajem juna 2005. godine realizuje četvrta emisija akcija Nacionalne štedionice kojom Republika Srbija i to konverzijom dela nekretnina koje banka koristi (10 objekata), povećava svoj udeo u NŠ sa zatečenih 10 odsto na 37,7 odsto", ističu u URS-u.

Ta stranka ističe da je jedna od najvećih zabluda Saveta za borbu protiv korupcije da je Nacionalna štedionica ekskluzivan posao isplate stare devizne štednje dobila bez tendera, jer stečaj banaka se nigde u svetu ne može unapred najaviti, jer bi svaki nagoveštaj propasti neke banke uznemirio čitav bankarski sistem i doveo do panike među štedišama i zato se isplatne banke ne određuju tenderom.

URS navodi da je prodajom državnog udela u Nacionalnoj štedionici banci EFG postignuta cena od 38 miliona evra (uključujući i dobijene donacije), što je 7,5 puta više od ukupnih ulaganja koja je država izvršila od osnivanja banke do njene privatizacije - ukupan državni ulog u novcu iznosio je svega 1,2 miliona evra, a ulog u nekretninama dodatnih 3,9 miliona evra, što ukupno iznosi samo 5,1 miliona evra.

Na ovaj način, država je višestruko zaradila, zbog čega ovaj slučaj predstavlja zapravo jednu od najuspešnijih privatizacija u bankarskom sektoru Srbije, navode u Dinkićevoj stranci.
"Činjenica je i da je reforma i modernizacija bankarskog sistema Srbije od strane Svetske banke, između ostalog i zbog isplate stare devizne štednje u tako kratkom roku i vraćanja poverenja građana u banke, proglašena kao najuspešnije sprovedena u čitavoj centralnoj i istočnoj Evropi, a Mlađan Dinkić kao ključni nosilac ove reforme dobio priznanje Ministra finansija godine u svetu za 2006. od strane prestižnog britanskog magazina Euromani", podsećaju u URS-u.

Lider URS-a Dinkić juče je, na saslušanju u Upravi kriminalističke policije, više od četiri sata odgovarao na pitanja policije u vezi sa poslovanjem Nacionalne štedionice , a po završetku saslušanja poručio je da mu je savest apsolutno čista.

Dinkić je rekao novinarima da je četiri sata davao iskaz u svojstvu građanina i svedoka, jer je u vreme reforme bankarskog sistema bio guverner Narodne banke.