"Pravda koja ubija nije pravda. Uvereni u suštinsku nehumanost smrtne kazne, 42 zemlje koje su ovde predstavljene protive se njenom pribegavanju bilo gde u svetu, pod bilo kakvim okolnostima", navodi se u apelu.

Ministri ističu da smrtna kazna ne predstavlja samo neprihvatljiv nasrtaj na ljudsko dostojanstvo, već da ona ide ruku pod ruku sa brojnim kršenjima ljudskih prava osuđenih i njihovih porodica i nema nikakvog pozitivnog uticaja na sprečavanje kriminala odnosno na bezbednost niti, pak, na bilo koji način ispravlja štetu učinjenu žrtvama i njihovim porodicama.

"Rukovođeni ovim uverenjima, koristimo priliku koju pruža 11. Svetski dan borbe protiv smrtne kazne da ponovo istaknemo svoju neumornu posvećenost pokretu za ukidanje smrtne kazne u Evropi i širom sveta", poručili su šefovi diplomatija, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Borba za ukidanje smrtne kazne u raznim zemljama bila je duga i teška i ona nije ukinuta preko noći, već je to postalo realnost kao rezultat jačanja svesti i stalnih zajedničkih napora, stoji u saopštenju.

Istrajnost i postepeno preduzimanje koraka doveli su, kako se ukazuje, do smanjenja broja izvršenja smrtnih kazni, sužavanja spiska zločina za koje se može izreći smrtna kazna, pravda je postala transparentnija, de facto je uveden moratorijum na izvršenja smrtne kazne i, konačno, smrtna kazna je prestala da postoji.

To je upravo proces kroz koji treba da prođu i zemlje u kojima se u ime pravde još uvek izvršava smrtna kazna.

"Odlučnost koja je potrebna za ukidanje smrtne kazne mora da potekne od država, kao i pojedinaca, što je i poruka današnjeg zajedničkog apela. Put ka ukidanju smrtne kazne nisu sledila zatvorena društva ili zemlje odsečene od ostatka sveta".

Savet Evrope i Evropska konvencija o ljudskim pravima poslužili su kao katalizator za ovaj regionalni trend otklona od smrtne kazne, i omogućili su čak da se on dalje proširi. Stupanje na snagu Protokola 13 (Protokol o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima) uz ovu konvenciju pre deset godina je prvorazredan primer za to.

"Danas mi predstavljamo 42 od 44 države koje su ratifikovale Protokol 13 i pozivamo sve države članice Saveta Evrope koje to još nisu učinile da nam se pridruže. Snažno pozivamo poslednju zemlju u Evropi u kojoj se smrtna kazna još uvek primenjuje da se pridruži globalnom moratorijumu na smrtnu kaznu kao prvom koraku ka njenom ukidanju", navodi se u apelu.

Slučaj Evrope, ocenjuju ministri, ukazuje na suštinsku ulogu regionalnih i multilateralnih organizacija u nastojanjima da se ukine smrtna kazna. Ukidanje smrtne kazne u mnogim državama Amerike, Afrike i Azije primer je univerzalnog karaktera ove borbe.

"To ukazuje i na potrebu davanja snažnog političkog signala, kao i učešća celokupnog društva u ovim naporima. U tom duhu, treba da iskoristimo momentum 5. Svetskog kongresa za borbu protiv smrtne kazne, koji je održan u junu 2013, u Madridu".

U saopštenju se podseća da danas samo oko 50 zemalja još uvek dopušta smrtnu kaznu, dok ih je pre dvadeset godina bilo dvostruko više.

Kako to pokazuju rezolucije Ujedinjenih nacija, sve veći broj država se zalaže za uvođenje opšteg moratorijuma na smrtnu kaznu.

"Ovaj pozitivan trend nam dopušta da zamislimo da će sledeće generacije živeti u svetu bez smrtne kazne i podstiče nas u zajedničkim naporima da podržavamo zemlje na putu ka opštem ukidanju smrtne kazne", poručuje se u saopštenju.

Zajednički apel za ukidanje smrtne kazne potpisali su ministri spoljnih poslova Srbije, Albanije, Andore, Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Kipra, Češke Republike, Danske, Estonije, Finske Francuske, Makedonije, Nemačke, Grčke, Mađarske, Islanda, Irske, Italije, Letonije, Lihtenštajna, Litvanije i Luksemburga.

Među potpisnicima su i šefovi diplomatija Malte, Moldavije, Monaka, Portugala, Rumunije, San Marina, Slovačke, Slovenije, ŠPanije, Švedske, Švajcarske, Turske, Ukrajine i Velike Britanije.