Zakon treba da građanima i organizacijama omogući korišćenje detektivskih usluga na legalan način i u skladu s poštovanjem demokratskih principa.

Po podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u firmama koje se bave privatnim obezbeđenjem u Srbiji radi oko 50.000 naoružanih ljudi, a promet privatnog obezbeđenja je 150 miliona evra.

Utvrđeno je da detektiv može da prikuplja i obrađuje podatke samo od onih koji na to dobrovoljno pristanu, a da je dužan da osobama od kojih prikuplja podatke, na njihov zahtev pokaže detektivsku legitimaciju i ovlašćenje koje ima za obavljanje tog posla.

Zakonima o privatnom obezbeđenju i o detektivskoj delatnosti utvrđeno je da oni koji žele da se bave tim poslovima moraju dobiti licencu, a uvodi se i stroža kontrola njihovog rada.

Za sve koji bi da se bave tim poslovima biće sprovedena bezbednosna provera, a detektivi i oni koji se bave privatnim obezbeđenjem neće moći da koriste operativno-tehnička sredstava i metode koji su isključivo u nadležnosti državnih organa.

Svi u tim sektorima moraće da odlaze na redovne godišnje lekarske preglede. Ministar zdravlja je dužan da donese akt kojim se utvrđuje lista referentnih zdravstvenih ustanova koje će izdavati ta uverenja.

To bi, kako je naveo predlagač, trebalo da spreči zloupotrebe prilikom pribavljanja lekarskog uverenja.

Precizirano je da fizičko lice ne može dobiti licencu ako je stručni ispit položilo kod nelicenciranih pravnih lica za obuku, a obuku za obavljanje poslova privatnog obezbeđenja, pored ovlašćenih pravnih i fizičkih lica, može da izvodi i Ministarstvo unutrašnjih poslova.