Luka Bojović i Vladimir Milisavljević, koji se nalaze u ekstradicionom pritvoru u Madridu, svedočiće u ponedeljak 9. decembra na suđenju pripadniku "zemunskog klana" Aleksandru Simoviću.
Simoviću se sudi zbog optužbe da je bezobzirno ubio svedoka-saradnika Zorana Vukojevića Vuka 2006. godine.
Portparol suda Dušica Ristić rekla je Tanjugu da će Bojović i Milisavljević biti saslušani putem video konferencijske veze, koja će iz beogradskog suda biti uspostvljena sa Španijom.
Specijalni sud je 20. maja na neodređeno vreme odložio izricanje presude Aleksandru Simoviću pošto je odlučio da sasluša Bojovića i Milisavljevića o umešanosti Sretka Kalinića u ubistvo Vukojevića.
Aleksandar Simović tvrdi da je Vukojevića ubio Sretko Kalinić, dok je Kalinić, koji je uhapšen u Hrvatskoj 2010. i izručen Srbiji, optužio njega.
Bojović i Milisavljević se nalaze u ekstradicionom pritvoru i čekaju izručenje Srbiji, ali pošto se protiv njih i u Madridu vode krivični postupci, ne čini se da će datum njihovog izručenja biti poznat u skorije vreme.
Tužilaštvo za oranizovani kriminal smatra da je Bojović stao na čelo "zemunskog klana" posle smrti Dušana Spasojevića i, posle ubistva premijera Zorana Djinđića, pružao utočište i pomoć odbeglim pripadnicima te grupe, među kojima su bili Aleksandar i Miloš Simović, Kalinić, Milan Jurišić i Ninoslav Konstantinović.
Aleksandar Simović je optužen za teško ubistvo iz osvete i koristoljublja, jer je Vukojević, koji je bio šef obezbeđenja vođe "zemunskog klana" Spasojevića, posle ubistva premijera Djinđića, pristao da sarađuje sa tužilaštvom i dobio status svedoka-saradnika u procesu za taj atentat, kao i u procesu protiv "zemunskog klana".
Simovićevo svedočenje je dovelo do otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela koja su počinili pripadnici zemunske grupe, ali je izazvalo i motiv za njihovu osvetu, smatra Tužilaštvo za organizovani kriminal koje je podiglo optužnicu protiv njega.
Aleksandar Simović se nalazi u požarevačkom zatvoru "Zabela", gde izdržava višedecenijske kazne zbog devet ubistava i tri otmice koje je izvršio kao pripadnik "zemunskog klana", kao i zbog učešća u ubistvu premijera Djinđića.
On je tokom suđenja negirao krivično delo i za likvidaciju Vukojevića optužio Kalinića, takođe, pripadnika "zemunskog klana".
Optužen je i za skrivanje oružja u stanu na Novom Beogradu, u kome se krio tokom višegodišnjeg bekstva.
On je tokom suđenja priznao da je skrivao oružje, ali je tvrdio da nije bilo njegovo, već, sada pokojnog, Zorana Povića Pove, koji je nastradao prilikom likvidacije Vukojevića.
U stanu u kome je uhapšen Simović pronađeni su revolver "Smit end Veson", automatska puška sa municijom, ručna bomba, kao i municija za "magnum" 357 kojim je izvršeno ubistvo Vukojevića.
Vukojević je status svedoka-saradnika dobio 2003, ali je kasnije došao u sukob s Jedinicom MUP-a Srbije za zaštitu svedoka, posle čega je izašao iz programa zaštite.
Prema optužnici, Simović, koji je u to vreme bio u bekstvu, zajedno sa Povićem Povom i više NN lica, sačekao je Vukojevića ispred kuće u Zemunu u ulici Dragana Rakića 16.
Oni su ga savladali, ubacili u kola i odvezli na auto put Beograd-Šid, gde mu je Aleksandar Simović zadao više udaraca tupim predmetom u glavu, a potom pucao u njega iz "magnuma" kalibra 357 mm i pogodio ga u predelu glave grudi i vrata.
Mrtvog Vukojevića je zapalio i njegovo telo ostavio pored puta. Prilikom te otmice i komešanja u automobilu, Pović je ranjen, nakon čega su ga ostali prevezli u Urgentni centar gde je preminuo.
Aleksandar Simović je mlađi brat Miloša Simovića koji je uhapšen u junu 2010. posle sedam godina bekstva, nakon sukoba sa Kalinićem.
Aleksandar je uhapšen 25. novembra 2006. godine u stanu u ulici Milentija Popovića 35 u Novom Beogradu.
Sa njim je tada bila supruga Zorana.
