''Agenciji za privatizaciju se žurilo s prodajom pre ovogodišnje berbe grožđa, jer bi kupcu ostalo tri dodatna miliona evra od novog vina'', rekli su u Vršačkim vinogradima beogradskom dnevniku, koji navodi da će zaposleni u Agenciji morati da odgovore na pitanje zašto im se toliko žurilo da prodaju ovo preduzeće.

Osnovno pitanje je bilo zašto se nekome žurilo da proda preduzeće kada bi do kraja godine na zalihama bilo 11,5 do 12 miliona litara vina, rekao je Dejan Nestorov, komercijalni direktor Vršačkih vinograda.

Prema pisanju ''Politike', osnovano se sumnja da je Agencija radila u interesu unapred poznatog kupca. Na to, kako se navodi, ukazuje, elektronska prepiska, Olivere Aranđelvić, tadašnje zamenice direktora Agencije za privatizaciju i predsednice Odbora direktora Vršačkih vinograda sa drugim članovima tog tela.

Pošto je Program restrukturiranja donet 5. jula ove godine, dan pre nego što ga je Agencija za privatizaciju usvojila, Aranđelovićeva je sazvala hitnu telefonsku sednicu Odbora direktora.

Iz elektronske prepiske u koju je ''Politika'' imala uvid na dnevnom redu te sednice je bilo ''davanje naloga direktoru da dostavi pregled stanja svih zaliha vina po vrstama, donošenje odluke da se stopira prodaja zaliha vina i davanje naloga direktoru da dostavi projektovani izveštaj novčani tokova do 15. septembra sa planiranom dinamikom priliva i odliva novca''.

Prema programu restrukturiranja, u kupoprodajnu cenu od 17,6 miliona evra ušle su i zalihe od 10 miliona litara vina.

Nacrtom kupoprodajnog ugovora predviđeno je da kupac ''ima pravo na umanjenje ili uvećanje cene za visinu utvrđene razlike između deset miliona litara vina i stvarno utvrđene količine.

Drugim rečima, navodi ''Politika'', kupoprodajna cena bi kupcu bi bila uvećana ili umanjena ukoliko bi zalihe bile veće ili manje od deset miliona litara vina.

Komercijalni direktor Vršačkih vinograda Nestorov, objasnio je za ''Politiku, da su zalihe, pošto je firma sve vreme radila, pale na ispod devet miliona litara.

"Agencija je pod izgovorom da Kinezi neće hteti da kupe preduzeće, ako osetno padnu zalihe vina stopirala prodaju, iako budući kupac, ne bi ništa izgubio. Poenta je bila da im se sačuvaju zalihe'', rekao je Nestorov.

On je naveo da je Agencija želela da stopira prodaju zaliha, čak i pod cenu da potpuno stane proizvodnja i borila se da kupoprodajni ugovor bude potpisan pre berbe, jer bi u tom slučaju kupcu pripalo dodatnih 800 vagona grožđa ili šest miliona litara vina, a to je oko tri miliona evra, ako je vino podato u rinfuzu.

Prema rečima Nestorova, izgleda da se i Kinezima, kao kupcima žurilo, jer bi, uz ugovor posle berbe morali da plate više, nego što im je obećano.