Šabić:Informacije dostupne, kod zaštite katastrofa

"Kontrast je žestok. U oblasti slobode pristupa informacijama sa, još dosta prisutnih problema i zadataka koje treba realizovati, Srbija ne treba da se stidi ni okruženja ni Evrope. Međutim, u oblasti zaštite podataka situacija je krajne zabrinjavujuća iI potrebno je menjati to stanje pod hitno", rekao je Tanjugu Šabić povodom 10. decembra - Međunarodnog dana ljudskih prava.

Prema njegovim rečima, kada se govori o slobodnom pristupu informacijama, jedan od najvrednijih rezultata je to što se žalbe koje stižu povereniku i zahtevi za zaštitu prava, koje predstavljaju i veliko upozorenje, udovoljavaju bez potrebe da poverenik interveniše.

Ukazujući da "lavovski deo" zakona o slobodnom pristupu informacijama koriste obični građani, čak više od dve trećine, a ne novinari i specijalizovane nevladine organizacije, Šabić je istakao da su građani u njemu prepoznali nešto što ima smisla i što im je korisno .

"Mislim da je Srbija, kada je reč o slobodi pristupa informacijama, a to govore razni međunarodni izveštaji, iznad proseka i to ne samo u neposrednom okruženju, već i iznad evropskog proseka", rekao je Šabić i dodao da je porast zahteva povereniku u toj oblasti posledica upravo svesti građana i medija.

Iako je više od 93 odsto intervencija poverenika uspešno, poverenik je upozorio da i dalje ima problema, napominjujući da postoje dva mehanizma koja se primenjuju kada neko ne postupi po preporuci poverenika koja ne funkcionišu.

Tako Vlada Srbije nikada nikoga nije prinudila, a poslednje dve godine, nadležno ministarstvo nije donelo nijedno rešenje o prekršaju, rekao je Šabić.

"Nekoliko desetina ljudi je osuđeno, ali zahvaljujući tvrdoglavosti, odnosno upornosti i principijelnosti novinara i građana koje su pokretali prekršajne postupke kao oštećeni", rekao je Šabić, ocenjujući da je nonsens to što, po zakonu, poverenik nije ovlašćen da pokrene prekršajni postupak, a kamoli da nekog kazni.

Šabić je, međutim, upozorio da se Srbija, kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti, nalazi u situaciji koja je u ozbiljnom, neprijatnom kontrastu.

"Praktično smo na početku. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti smo dobili poodavno, ali reč je vrlo specifičnoj materiji koja je teža za prepoznavanje, razumevanje, a nema ni mnogo saveznika povereniku, jer se malo ljudi time bavi", rekao je Šabić.

Napominjujući da u toj oblasti gotovo nije ništa urađeno, Šabić je rekao da je nekoliko puta upozoravao vladu i skupštinu da će imati vrlo negativne reperkusije u započetim pregovorima sa EU, ali da rezultati, čak i oni koji su morali biti, nisu ostvareni.

Šabić je ukazao da svaka zemlja mora imati adekvatno zakonodavstvo o zaštiti privatnosti i podataka o ličnosti i podsetio da je pre više od tri godine vlada usvojila Strategiju o zaštiti podataka ličnosti, ali da nikada nije donela Akcioni plan za njenu realizaciju te da strategija sada predstavlja mrtvo slovo na papiru i da je verovatno već prevaziđena.

Prema njegovim rečima, i pored više inicijativa poverenika nema zakona u oblasti videonadzora, biometrije, bezbednosnih provera .

On je istakao da je Srbija nedavno dobila zakon kojima je uređena oblast privatnog sektora bezbednosti, ali na način koji je po, kako je rekao, ispod nivoa i koji će ostaviti čitav niz pitanja i problema u praksi i predstavljaće u mnogim situacija novi izvor ugrožavanja ljudskih prava.

"Žao mi je jer sam godinama tražio da se uredi sektor bezbednosti jer je bilo neodgovorno držati sektor koji ima nekoliko desetna hiljada zaposlenih u provizornom i legalnom stanju.Trebalo je urediti tu oblast, ali način na koji je urađen zakon je neadekvatan i visokorizičan i siguran sam da će u praksi praviti ozbiljne proleme", rekao je Šabić.