Svaki ministar zdravlja želi da proširi prava osiguranika kako bi svi imali potpunu zdravstvenu zaštitu, ali se prethodno mora raditi na povećanju finansijske discipline oko naplate doprinosa, rekla je danas ministarka zdravlja.

"Zdravstvo košta. Sve je moguće ako ima novca za ono što zdravstvo treba da uradi. Zato moramo imati oštrije mere za one koji ne plaćaju doprinose, jer samo tako se mogu povećati prava osiguranika", rekla je ministar zdravlja Slavica Đukić Dejanović, povodom akcionog plana Ministarstva privrede da bi svi građani trebalo da imaju zdravstveno osiguranje, bez obzira na status i da li poslodavac uplaćuje doprinose.

Ni ministar finansija Lazar Krstić "u trenutnoj finansijskoj situaciji" ne vidi način da se zdravstveno osiguranje pokriva iz budžeta.

Krstić je rekao da nije formalno dobio predlog ministra privrede Saše Radulovića o tome da zdravstveno osiguranje ide na teret budžeta umesto na teret poslodavca, ali da iz onoga što je pročitao u medijima ne vidi način na koji bi se taj novac u budžetu nadomestio u trenutnoj finansijskoj situaciji.

"Ne mislim da je uputno razgovarati o tome kako da se smanje prihodi budžeta, a da nemamo spreman odgovor na kom mestu na siguran način možemo te prihode da nadomestimo", rekao je Krstić novinarima.

RAdulović: Neka Poreska radi svoj posao

Ministar privrede Saša Radulović, koji je trenutno na konferenciji Juromani u Beču, je za agenciju Beta ponovio da je pogrešan sadašnji način po kojem se zaposlenima ne overavaju zdravstvene knjižice, ukoliko njihov poslodavac nije uplatio doprinos za zdravstvo. "Zaposleni nisu krivi za to. Ne može se naplata doprinosa za zdravstvo vršiti preko zaposlenih, već je posao Poreske uprave da radi naplatu, da blokira firme i da osigura naplatu doprinosa, a ne da zaposleni ne dobijaju overene knjižice", rekao je Radulović.

"Rekli smo da ćemo razgovarati u prvih devet meseci ove godine u okviru šire priče oko poreske reforme i uvođenja predvidivosti u poreski ststem, kao i o sveobuhvatnosti poreske osnove, i o tome se razgovara. Ima puno predloga i ne bi se određivao o tom jednom predlogu (doprinosima)", rekao je Krstić.

Prema rečima Krstića, u prespektivi od narednih nekoliko godina videće se kako na najadekvatniji način prilagoditi poreski sistem tako da bude stimulativan za privredu.

On je dodao da razume iz kog ugla Radulović govori, ali da se radi o sveobuhvatnom pitanju kome ne treba pristupati na paušalan način.

Ni drugi stručnjaci nisu za parcijalne mere. Saradnik projekta MAT u Ekonomskom institutu, Miladni Kovačević, kaže da je sa socijalnog aspekta poželjno da svi građani imaju isto zdravstveno osiguranje bez obzira gde su zaposleni, ali...

"To, kao i svako drugo potanje koje zadire u celokupan finansijski sistem, mora se sistemski i rešiti. Nije teško 'preraspodeliti' poreze ali imamo loša iskustva recimo sa prebacivanjem na plate i imovinu sa lokalnog na republički nivo i obrnuto. Ako se rešava parcijalno, uvek se stvori problem na drugom mestu", kaže Kovačević.