Rešenje za uređenje dela Beograda uz Savu trebalo bi da se izabere na međunarodnom konkursu, smatraju domaće arhitekte. Poštovaćemo zakon ali i tuđ novac, odgovara vicepremijer.
On je agenciji Beta kazao da pitanje da li je Beogradu na tom prostoru potreban još jedan tržni centar i to površine 200.000 kvadratnih metara, koji će umesto izlaska na reku, zatvoriti taj deo ili bi prednost trebalo dati kulturnim sadržajima.
Marić je istakao da Udruženja arhitekata Srbije pozdravlja svaku inicijativu za uređenje tog dela grada, ali da je potrebno napraviti integralni, studiozan plan i uključiti građane i struku u kreiranje Beograda na Savi.
"O silaženju centra Beograda na reke govori se i razmišlja niz decenija. Postoje predlozi koje je na projektu Treći milenijum objedinila Srpska akademija nauka i umetnosti osamdesetih godina prošlog veka, devedesetih je promovisan Europolis, a sad govorimo o Beogradu na vodi", kazao je on.
Marić je rekao da se objavljuju informacije o tome da će, koliko sutra, početi izgradnja Beograda na vodi i plasiraju se virtuelne slike u novinama, a da institucionalno arhitekti Srbije, osim možda pojedinci, nisu uključeni u taj projekat.
"Čemu sad takva žurba kao da su trke? Valjda u ovoj našoj ojađenoj Srbiji treba, kada su ovakvi planovi u pitanju, pitati široki krug građana, arhitekata, inženjera, ekonomista", upitao je predsednik Udruženja arhitekata Srbije.
On je ocenio i da se nerelani rokovi početka za početak i završetak tog projekta jer je potrebno izmestiti saobraćajnu infastrukturu, doneti odluke relevantne uprave, poštovati procedure i uraditi detaljne, a ne samo prostorne planove.
Marić je kazao da je pri realizaciji projekta potrebno voditi računa o uređenju dela na levoj, novobeogradskoj obali Save, za koji trenutno nisu predstavljeni projekti.
VUČIĆ: POŠTOVAĆEMO ZAKON AlI I TUĐ NOVAC
Vicepremijer Aleksandar Vučić na pitanje zašto nije raspisan konkuras za "Beograd na vodi", kaže da da nema ništa protiv, ali da bi voleo da predstavnik udruženja arhitekata koji tražio da se raspiše konkurs, "pronađe tri milijarde i sto miliona dolara pa da raspiše neki konkurs".
"Ja znam da nama Srbima nikada ništa nije dobro. Šta god da uradimo, uvek će se pronaći neko ko će u nečemu falinku da pronađe, pa makar to bilo najvelelepniji, najlepši mogući projekat za našu zemlju", rekao je Vučić.
Vicepremijer je rekao da će se poštovati zakon, ali je zatražio da se "nečiji novac poštuje".
"Ako mislite da idemo u Evropu, ali da se sprdamo s tuđim novcem, da ga nipodaštavamo, da je naša pamet mnogo preča i važnija i to što smo mi mnogo lepi, nego nečije tri milijarde dolara, a ja vas pitam gde vi mislite da mi živimo, gde hoćete da mi živimo!?", rekao je Vučić.
"Imate u Empajer stejt bildingu ili Rokfeler centru 'fast lejn' (brzu traku) za 20 dolara da brže prođete. Svuda u svetu... Šta hoćete ljudi, da onaj ko da tri milijarde, da to ne poštujemo!? Pa kakav to svet hoćemo da pravimo? Hoćemo li u socijalističko samouporavljanje da se vratimo? Ja neću!", rekao je Vučić.
Vicepremijer je rekao da će preuzeti odgovornost.
"Pokažite ljudima danas kako izgleda Bara Venecija i pokažite 2017. kako će to da izgleda. I onda ću da vas pitam: 'A zašo ste pravili na svakom mestu prepreke i pokušavali nešto da zaustavite?'. Uopšte se neću obazirati na to i uopšte se državni organi neće obazirati na sve moguće prepreke, poštovaćemo zakon, ali ćemo posao da završimo", rekao je Vučić.
"Na hrastu ("ekološka" prepreka na Koridoru 11) sam i sam naučio lekciju. Mnogo sam je dobro naučo. Zbog toga što sam poslušao sve druge koji su solili pamet i držali predavanje danima, mi danas gubimo bezmalo dva miliona evra na godišnjem nivou zbog jednog drveta. Mnogo mi je drago to drvo, ali ta dva miliona evra mi treba da uzmemo od vas, od poreskih obveznika. Pa kada vas pitam da li više volite da za ta dva miliona evra izgradimo pet vrtića ili taj jedan hrast, vi mi odgovorite da više volite jedan hrast. Ali ja ne mislim da je to tako", rekao je Vučić.
PROJEKAT OD TRI MILIJARE EVRA
Komapanija Igl hils (Eagle hills) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata predstavila je rešenje za projekat Beograd na vodi, u koji će u prvoj fazi biti uloženo između 2,5 i 2,8 milijardi evra.
Predviđena je izgradnja oko 1,5 miliona kvadratnih metara poslovnog, komercijalnog i stambenog prostora na oko 90 hektara zemljišta na desnoj obali Save. Najavljena je i gradnja kule visoke 180 metara, tržnog centra od 200.000 kvadrata, ali i zgrade opere, hotela i marine.
Vođa projekta Beograd na vodi Srđan Rupar najavio je da bi radovi mogli da počnu u septembru, da je rok za završetak šest godina i dodao da bi projekat mogao da otvori 200.000 radnih mesta.
Trenutno 95 odsto zemljišta, od oko 90 hektara na kojima će biti izgrađen Beograd na vodi koriste Železnice Srbije.
Projekat "Beograd na vodi" Srpska napredna stranka (SNS) predstavila je u izbornoj kampanji 2012. godine.
Prostor predviđen za gradnju je od novog železničkog mosta, kod Beogradskog sajma, do Brankovog mosta i ogranicen je sa jedne strane Savom, a sa druge ulicama Savskom i Krađorđevom.
Na prostoru planiranom za gradnju sada se nalaze Glavna železnička stanica i Beogradska autobuska stanica, koje bi zbog toga trebalo da budu izmeštene.
Da bi se iz tog dela grada izmestio i transport opasnog tereta železnicom potrebno je izgraditi most na Dunavu, kod Vinče.
O ideji o korišćenju tog prostora i "silasku Beograda na reke" govori se više od četiri decenije. Izmeštanje Glavne železničke stanice u Prokop, čija je gradnja počela 1977. godine bio je jedan od uslova da se za gradnju oslobodi oko 90 hektara uz obalu Save.
