Iako je odziv manji od očekivanog, Ilić, kako je rekao za "Blic", veruje da će efekat donetog zakona, koji je omogućio legalizaciju kuća čak i vlasnicima koji su nelegalnom gradnjom počinili krivično delo, biti zadovoljavajući.

"Sa novim i ranije podnetim zahtevima, trenutno imamo oko 720.000 zahteva za legalizaciju", rekao je Ilić.
On kaže da očekuje da će ta brojka dostići 800.000.

"U odnosu na 1.3 miliona divlje izgrađenih objekata, to neće biti loš rezultat, posebno ako se zna da je veliki broj kuća napušten, da u njima niko ne živi, da su se vlasnici odselili i da uopšte nisu zainteresovani da ih legalizuju", rekao je Ilić.

Ilić je rekao da će opštine morati da naprave popis svih objekata u narednom periodu jer mora da se napravi jedinstven registar imovine u Srbiji.

On je podsetio da je za to katastar dobio veliku donaciju oko 60 miliona evra i da ne možemo u Evropsku uniju sa nelegalnim objektima i da je zahtev EU da sve mora da bude upisano u katastar.

Ministar je istakao da je u Beogradu, gde je divlja gradnja bila najmasovnija, podneto do sada svega 7.000 zahteva za legalizaciju i da je to mali broj za prestonicu u kojoj zvanično, na osnovu ranijih zahteva, ima najmanje 180.000 nelegalno izgrađenih objekata.

Ilić je podsetio da svi koji do 29. januara podnesu zahtev za legalizaciju ne treba da strahuju da će im kuća biti srušena sve dok se na okonča pravosnažni postupak kojim se odobrava ili odbija legalizacija.