Političari prete sudijama ako im se ne sviđaju njihove odluke, tvrdi Savet za borbu protiv korupcije u svom najnovijem Izveštaju o reformi pravosuđa, piše "Politika".
Političari prete sudijama ako im se ne sviđaju suđenja i odluke, tvrdi Savet za borbu protiv korupcije, pozivajući se na navodne zahteve Ministra pravde da se izvrši nadzor nad radom sudija u određenim predmetima (Kertes, Kontrast, Červenko), ali i podsticanjem građana da učestvuju u pobunama protiv nepravosnažnih odluka suda ispred sudskih zgrada i vrše zastrašivanje sudija, piše"Politika".
Savet u Izveštaju predlaže razrešenje svih članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca iz redova sudija i tužilaca.
Druga preporuka je ukidanje članstva po položaju u tim telima i prepuštanje izbora njihovih članova samim tužiocima i sudijama, umesto Narodnoj skupštini.
Podseća se da u izboru sadašnjih najviših organa pravosudne vlasti nisu učestvovale sudije i tužioci koji su birani na period od tri godine (probni rad), kao ni neizabrane sudije i zamenici tužilaca u pravosudnoj reformi od 2009. godine, jer su u vreme izbora još vodili sporove koji su završeni vraćanjem svih sudija na rad.
Zo znači da u izboru Visokog saveta sudstva više od 600 sudija nije imalo ni aktivno ni pasivno biračko pravo, a u izboru Državnog veća tužilaca ima oko 220 takvih tužilaca, navodi list.
Savet smatra da činjenica da ovoliki broj sudija i tužilaca nije učestvovao u izborima jasno ukazuje da organi najviše pravosudne vlasti nisu izabrale sve sudije i tužioci, i zato dovodi u sumnju legitimitet oba organa, ističući da postupak kandidovanja nije bio transparentan jer nisu objavljivani podaci o kandidatima.
U izveštaju se kritikuje i činjenica da predsednici sudova nisu blagovremeno birani. Vršioci funkcija predsednika sudova su lica koja nemaju siguran položaj i zato su zavisni od izvršne vlasti, pa se dešava da postaju poslušna ruka te vlasti.
Savet tvrdi da je izvršna i zakonodavna vlast "ugrađena" u izbore nosilaca pravosudne vlasti i da nosioci pravosudnih funkcija nemaju garancije protiv spoljnih pritisaka od izvršne i zakonodavne vlasti, kao ni protiv unutrašnjih pritisaka od strane predsednika sudova, javnih tužilaca i stranaka, te da se predstavnici vlasti mešaju u rad sudova uz kršenje pretpostavke nevinosti.
Savet smatra da se moraju menjati odredbe o nezavisnosti tužilaca zarad jačanja garancija nosilaca tužilačke funkcije, jer je novim Zakonikom o krivičnom postupku tužilac dobio dvostruku funkciju, i to funkciju istražnog sudije u istrazi i funkciju stranke u glavnom postupku.
Savet naglašava "praktično vojnu hijerarhiju tužilaštva" jer republički javni tužilac ima mogućnost da praktično vodi sve istrage", prenosi list.
