Sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC) počeo je danas liturgijom u manastiru Studenica kod Kraljeva i svečanim činom priziva Svetog duha u Petrovoj crkvi kod Novog Pazara koje je služio patrijarh srpski Irinej.

Poglavar SPC je, obraćajući se vernicima ispred Petrove crkve, rekao da je razlog zbog čega je Sabor počeo u tom kraju, obeležavanje 900 godina od rođenja Stefana Nemanje (Svetog Simeona).

"Njegovo rođenje obeležilo je početak istorije srpskog naroda i pod njegovim blagoslovom traje do dana današnjeg. Sama svest i saznanje da je na ovim prostorima odrastao i najveći sin našeg naroda Sveti Sava uliva ponos i radost u Gospodu što smo njegovi sledbenici u svemu što je Hristovo i svetosavsko", rekao je patrijarh Irinej.

Patrijarh je pozvao okupljene pravoslavne vernike iz Novog Pazara da "pokažu hrišćansku ljubav prema narodu druge vere sa kojima zajedno žive, jer su to njihova braća po krvi".

"Nećemo ulaziti u to kako su i zašto oni postali to što jesu, sigurno ne od vrućih kolača. Samo njihovi preci znaju šta ih je uslovljavalo da promene veru. Nedavno smo čuli i jednog ovdašnjeg političara koji kaže da je potomak Svetog Save. To je istina, svi su oni njegovi potomci i to treba da znaju", rekao je poglavar SPC.

Episkop raško-prizrenski Teodosije izjavio je da je dolazak patrijarha Irineja sa sveštenstvom u Novi Pazar "okrepljenje za eparhiju i verni narod".

"Ovaj deo naše eparhije, Stari Ras, mnogo je stradao u našoj istoriji, stradale su naše svetinje, narod, ali su se svetinje obnavljale, a narod koji je odlazio vraćao se jer je ovo sveta srpska zemlja koju nam je ostavio rodonačelnik srpskog roda Simeon Mirotočivi", rekao je vladika Teodosije.

Radni deo zasedanja Sabora SPC počeće sutra u Patrijaršiji u Beogradu.

IZOSTAJU ZNAČAJNE TEME

Prolećni sabor će se baviti redovnim temama iz života i rada Crkve, bez onih "velikih" tema koje se pre svega tiču unutrašnjih pitanja Crkve i to pre svega zbog svojih unutarnjih podela, nepripremljenosti i nerazrađenih koncepata, piše Tanjug.

Reč je o pitanjima stanja vere, crkvenog školstva, pa i stanja crkveno-državnog odnosa koji bi trebalo konačno da bude razjašnjen, u smislu šsta crkva očekuje od države, a šta država od crkve. Čini se, međutim, kako kažu u crkvenim krugovima, da nijedna od te dve strane ni ovog puta ne želi da ide do kraja.

Tako će, prema Tanjugovim izvorima, i većina eparhija ostati nepopunjena, poput Australijske, Nemačke, pa i Žičke, za koju, kako se kaže, ima veoma mnogo pretendenata.

Za Zagrebačku eparhiju, koja je posle smrti mitropolita Jovana ostala upražnjena, pak, nema toliko interesovanja, iako bi, smatraju u Crkvi, ta eparhja trebalo da dobije svog domaćina jer se Zagreb tretira "kao jedno veoma delikatno mesto".

Poznavaoci crkvenih prilika tvrde da će eparhije ostati upražnjene i zbog toga jer Crkva nema adekvatne kadrove koji bi mogli da zauzmu pozicije koje se smatraju veoma važnim.

Postoji uverenje da se zbog svega toga arhijereji prosto ne usuđuju da načinju neke teme, jer bi prethodno morali da imaju unapred pripremljena rešenja, a oni to za sada nemaju, tvrde izvori Tanjuga bliski Crkvi.

Iako u javnosti ima očekivanja da će se Crkva uobičajno i ovog puta baviti Kosovom i Metohijom, veruje se da će i ta tema izostati, najpre zato što se na tom prostoru ne dešava ništa spektakularno, a potom i zato jer su briselski razgovori u zastoju zbog nedavnih vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji.

Kada ti razgovori budu nastavljeni može se očekivati više zainteresovanosti Crkve, jer bi na dnevni red trebalo da dođe pitanje crkvene imovine.

Osim toga, u Crkvi kažu, da je u Eparhiji raško-prizrenskoj stanje manje-više standardno, bez dodatnih problema.

Sabor će najverovatnije na dnevnom redu imati i eventualni nastavak dijaloga SPC sa kanonski nepriznatom Makedonskom pravoslavnom crkvom.

Očito je, kažu crkveni izvori, da i jedna i druga strana postavlja uslove i kriterijume koje bi, kako se veruje, trebalo spustiti da bi do tog dijaloga, ipak, došlo.