Državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Jasna Matić procenila je da će Srbija do kraja godine imati izmedju dve i dve i po milijardi dolara stranih investicija.
Dosadašnji rezultati su daleko gori nego što su bili prošle godine, kada su strane investicije bile 4,5 milijardi dolara, rekla je ona na konferenciji za novinare.
U prvih pet meseci priliv stranih investicija iznosio je oko 1,2 milijardi dolara, precizirala je ona i objasnila da se radi o transakcijama koje su ugovorene uglavnom prošle godine.
Početkom godine, zbog krize institucija i odlaganja formiranja vlade, nije bilo novih projekata i ugovora, pa transakcija u drugoj polovini godine gotovo neće biti, dodala je Matićeva.
Ona nije mogla da precizira koliko se od dosadašnjih investicija u ovoj godini odnosi na grin fild ulaganja, jer statistika o tome ne postoji, ali je navela da se procenjuje da njihovo učešće raste i da sada iznosi izmedju 30 i 40 procenata.
Matićeva je istakla da priliv po osnovu privatizacije neće biti visok, ni blizu onoga od prošle godine, iako privatizacija ide ubrzanim tempom, jer se radi uglavnom o malim preduzećima koja su u lošem stanju, pa će se ostvariti loše kupoprodajne cene.
Ona je ocenila da su očekivanja da će dijaspora doprineti povećanju investicija nerealna, jer se to nije desilo ni u jednoj zemlji, pa su male šanse da se desi i u Srbiji.
Prema njenim rečima, najveće šanse da se saradjuje sa dijasporom je da se saradjuje sa mladjim generacijama koje imaju poziciju u upravljačkim strukturama velikih kompanija koje tako mogu da lobiraju za Srbiju.
Investicije koje su do sada došle u Srbiju kao grin fild uglavnom su došle na taj način što je neko iz dijaspore bio u mogućnosti da skrene pažnju na Srbiju kao dobro mesto za ulaganje, rekla je Matićeva.
Dosadašnji rezultati su daleko gori nego što su bili prošle godine, kada su strane investicije bile 4,5 milijardi dolara, rekla je ona na konferenciji za novinare.
U prvih pet meseci priliv stranih investicija iznosio je oko 1,2 milijardi dolara, precizirala je ona i objasnila da se radi o transakcijama koje su ugovorene uglavnom prošle godine.
Početkom godine, zbog krize institucija i odlaganja formiranja vlade, nije bilo novih projekata i ugovora, pa transakcija u drugoj polovini godine gotovo neće biti, dodala je Matićeva.
Ona nije mogla da precizira koliko se od dosadašnjih investicija u ovoj godini odnosi na grin fild ulaganja, jer statistika o tome ne postoji, ali je navela da se procenjuje da njihovo učešće raste i da sada iznosi izmedju 30 i 40 procenata.
Matićeva je istakla da priliv po osnovu privatizacije neće biti visok, ni blizu onoga od prošle godine, iako privatizacija ide ubrzanim tempom, jer se radi uglavnom o malim preduzećima koja su u lošem stanju, pa će se ostvariti loše kupoprodajne cene.
Ona je ocenila da su očekivanja da će dijaspora doprineti povećanju investicija nerealna, jer se to nije desilo ni u jednoj zemlji, pa su male šanse da se desi i u Srbiji.
Prema njenim rečima, najveće šanse da se saradjuje sa dijasporom je da se saradjuje sa mladjim generacijama koje imaju poziciju u upravljačkim strukturama velikih kompanija koje tako mogu da lobiraju za Srbiju.
Investicije koje su do sada došle u Srbiju kao grin fild uglavnom su došle na taj način što je neko iz dijaspore bio u mogućnosti da skrene pažnju na Srbiju kao dobro mesto za ulaganje, rekla je Matićeva.
Ratifikacija CEFTA sporazuma u septembru
Skupština Srbije trebalo bi da Sporazum o slobodnoj trgovini zemalja jugoistočne Evrope (CEFTA) ratifikuje sredinom septembra, rekla je Jasna Matić.
Predlog zakona o ratifikaciji CEFTE poslat je parlamentu po hitnoj proceduri, a sa predsednikom skupštine je dogovoreno da to bude prva tema na prvoj jesenjoj sednici, kaže ona.
Vlada Srbije smatra da štetnih posledica, zbog odlaganja ratifikacije sporazuma nije bilo, rekla je Matićeva i objasnila da je štetne posledice po domaću privredu najviše imalo odugovlačenje sa formiranjem vlade.
Matićeva očekuje da će Srbija na ministarskoj konferenciji, koja će se održati krajem septembra u Skoplju, biti u svojstvu punopravnog člana CEFTE.
Srpsku privredu ne očekuju nikakve negativne posledice zbog primene CEFTA sporazuma, rekla je ona i objasnila da su ustupci koji su dati tim sporazumom na nivou koncesija koje su bile garantovane 31 bilateralnim sporazumom zemalja regiona o slobodnoj trgovini.
CEFTA sporazum je značajan za Srbiju koja u regionu uglavnom ostvaruje spoljnotrgovinski suficit, istakla je Matićeva.
On će pomoći zemlji, kako je navela, da efikasnije iskoristi preferencijale koje je i do sada imala po bilateralnim sporazumima sa zemljama regiona, jer će trgovina biti jednostavnija, a zemlje će teže moći da uvode zaštitne mere za domaća tržišta.
Matićeva očekuje da će sporazum omogućiti da srpska trgovina zabeleži rast, a kazala je i da je CEFTA vrsta vežbe za buduće članstvo zemlje u Svetskoj trgovonskoj organizaciji (STO) i Evropskoj uniji.
Prema njenim rečima, sporazum je do sada parafiralo osam zemalja, osim Srbije i Bosne i Hercegovine.
CEFTA sporazum stupio je 26. jula na snagu u Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji, Moldaviji i na Kosovu, a najavljeno je da će u Hrvatskoj početi da važi tokom ovog meseca.
Taj sporazum, radjen prema pravilima STO, potpisali su u decembru prošle godine Crna Gora, Hrvatska, Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija, Bugarska, Moldavija, Rumunija, Makedonija i UNMIK i ime Kosova.
CEFTA predvidja ukidanje carinskih ograničenja za industrijske i poljoprivredne proizvode u zemljama regiona najkasnije do 2010. godine.
Novine su liberalizacija javnih nabavki i jače privlačenje investicija u zemlje potpisnice, a povećava se i šansa za izlazak na evropska tržišta po preferencijalnom, povlašćenom tretmanu.
CEFTA sporazum, izvorno je stvoren 1992. godine, a inovirani tekst za zemlje jugoistočne Evrope uradjen je prošle godine.
(Beta/MONDO)
Predlog zakona o ratifikaciji CEFTE poslat je parlamentu po hitnoj proceduri, a sa predsednikom skupštine je dogovoreno da to bude prva tema na prvoj jesenjoj sednici, kaže ona.
Vlada Srbije smatra da štetnih posledica, zbog odlaganja ratifikacije sporazuma nije bilo, rekla je Matićeva i objasnila da je štetne posledice po domaću privredu najviše imalo odugovlačenje sa formiranjem vlade.
Matićeva očekuje da će Srbija na ministarskoj konferenciji, koja će se održati krajem septembra u Skoplju, biti u svojstvu punopravnog člana CEFTE.
Srpsku privredu ne očekuju nikakve negativne posledice zbog primene CEFTA sporazuma, rekla je ona i objasnila da su ustupci koji su dati tim sporazumom na nivou koncesija koje su bile garantovane 31 bilateralnim sporazumom zemalja regiona o slobodnoj trgovini.
CEFTA sporazum je značajan za Srbiju koja u regionu uglavnom ostvaruje spoljnotrgovinski suficit, istakla je Matićeva.
On će pomoći zemlji, kako je navela, da efikasnije iskoristi preferencijale koje je i do sada imala po bilateralnim sporazumima sa zemljama regiona, jer će trgovina biti jednostavnija, a zemlje će teže moći da uvode zaštitne mere za domaća tržišta.
Matićeva očekuje da će sporazum omogućiti da srpska trgovina zabeleži rast, a kazala je i da je CEFTA vrsta vežbe za buduće članstvo zemlje u Svetskoj trgovonskoj organizaciji (STO) i Evropskoj uniji.
Prema njenim rečima, sporazum je do sada parafiralo osam zemalja, osim Srbije i Bosne i Hercegovine.
CEFTA sporazum stupio je 26. jula na snagu u Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji, Moldaviji i na Kosovu, a najavljeno je da će u Hrvatskoj početi da važi tokom ovog meseca.
Taj sporazum, radjen prema pravilima STO, potpisali su u decembru prošle godine Crna Gora, Hrvatska, Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija, Bugarska, Moldavija, Rumunija, Makedonija i UNMIK i ime Kosova.
CEFTA predvidja ukidanje carinskih ograničenja za industrijske i poljoprivredne proizvode u zemljama regiona najkasnije do 2010. godine.
Novine su liberalizacija javnih nabavki i jače privlačenje investicija u zemlje potpisnice, a povećava se i šansa za izlazak na evropska tržišta po preferencijalnom, povlašćenom tretmanu.
CEFTA sporazum, izvorno je stvoren 1992. godine, a inovirani tekst za zemlje jugoistočne Evrope uradjen je prošle godine.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
