Izjava kandidata Socijaldemokratske partije za hrvatskog premijera, Ljube Jurčića, da srpski kapital nije poželjan jer su "rane još sveže" izgleda da je blizu istine i većinskog, mada prećutnog, raspoloženja u Hrvatskoj, iako su Jurčićevu izjavu požurili da odbace i službeni Zagreb i njegova stranka.
Investicija iz Srbije u Hrvatsku, naime, praktično nema, mada je poslednjih godina bilo više pokušaja srpskih privrednika da investiraju u toj zemlji, a hrvatski privrednici, ekonomisti, rukovodoci Privredne komore i političari "uredno" izjavljuju da je srpski kapital dobrodošao, kao i svaki drugi.
Poslednji obradjeni podaci Hrvatske gospodarske (privredne) komore u toj oblasti odnose se još na 2005. godinu, kada se investicije iz Srbije beleže u ukupnom iznosu od beznačajnih 0,13 miliona evra.
S druge strane, zbog ulaganja hrvatskih preduzeća od preko 365 miliona evra, Srbija je lane dospela na drugo mesto hrvatskih investicija, iza Švajcarske sa 703 miliona, dok je Bosna i Hercegovina sa 357 miliona evra potisnuta na treće mesto.
Uz "Agrokor" kao najvećeg ulagača, koji je kupio niz prehrambenih preduzeća kao što su "Frikom", "Dijamant" i dve trgovačke kuće, "Dukat" je postao vlasnik fabrike mlečnih proizvoda "Somboled", Vindija proizvodjača stočne hrane Unip iz Valjeva i Zadružne mlekare iz Lajkovca.
Gradjevinski koncern Nexe kupio je proizvodnju cementa i kreča Jelen Do, industriju gradjevinske keramike Polet iz Novog Bečeja i ciglanu Toza Marković.
Zagrebačka Školska knjiga kupila je beogradski BIGZ, dok je Pan kupio beogradsku Fabriku hartije. Pastor grupa je kupila beogradski Gasop i Vatrosprem, a u tekstilu M-profil kupio je Inteks iz Mladenovaca.
Medjutim, privrednici iz Srbije, i pored mnogih nastojanja, nisu uspeli da ulože svoj kapital, a razlozi za to su očito pre svega političke prirode, budući da zakonska regulativa preduzeća iz Srbije stavlja u ravnopravan položaj sa interesentima iz drugih država.
Pre nekoliko godina porodica Karić izrazila je interes za gradnju poslovno-stambene zgrade u centru Zagreba, ali bez uspeha, pogotovo što je u medjuvremenu došlo do kraha njihovog poslovnog carstva.
Željko Mitrović, vlasnika TV Pinka, pokušao je da preuzme Kroaciju Rekords (bivši Jugoton) i dao ponudu od 30 miliona evra za Novu TV, ali takodje - bez pozitivnog ishoda.
Biznismenu i vlasniku Delta Holdinga Miroslavu Miškoviću ni moćni vlasnik Agrokora Ivica Todorić, s kojim je pokrenuo poslovnu saradnju, nije mogao da pomogne kod kupovine jedne od mesnih industrija.
Ipak, Delta bi se naredne godine mogla naći u Hrvatskoj, jer Delta Sport kao deo Holdinga može da otvara kafeterije poznatog britanskog brenda Kosta Kofi (Costa Coffee) zbog franšize koju ima za područje bivše Jugoslavije i Albaniju. Tako bi u pet godina u Hrvatskoj Mišković mogao investirati četiri miliona evra i zaposliti oko 200 ljudi.
Ulazak srpskog kapitala u Hrvatsku posebno je bio u centru pažnje nedavno, povodom afere oko kupovine Mliječne industrije Karlovac.
U tom slučaju prihvaćena je ponuda hrvatskog preduzeća koje se bavi prometom kože i ima samo dvoje zaposlenih sa 5.000 evra godišnjeg prometa. Zbog navodnog učešća srpskog kapitala, zanemarena je ponuda jedne holandske firme iza koje stoji britanski fond "težak" milijardu evra, koji je već investirao 400 miliona dolara u prehrambenu industriju u zemljama regiona.
U sve su se umešali i političari, pre svega pomenuti Jurčić, koji je izjavio da - ako SDP dobije izbore i mogućnost da sastavi vladu - ne bi prodao preduzeća u Slavoniji srpskim biznismenima, jer su rane još sveže i ne treba stvarati nelagodu hrvatskim gradjanima.
Reagovanja su bila brojna. Aktuelni hrvatski premijer Ivo Sanader za Jurčićevu izjavu je rekao je da je za anale političke gluposti i da predstavlja "potpuno glavinjanje SDP-a", uz ocenu da takva izjava ne koristi hrvatskim kompanijama koje su akvizirale u Srbiji i jugoistočnoj Evropi.
Morao se oglasiti i šef SDP Zoran Milanović koji je, braneći Jurčića, rekao da je izjava istrgnuta iz konteksta i da ne odražava ni njegove, ni stavove SDP.
SDP je uvek bio i jeste otvoren za dijalog, toleranciju i poslovnu saradnju i sa Srbijom, rekao je Milanović, dodavši da u kapitalu nema nacionalnosti.
On je rekao i da ako hrvatska preduzeća ulažu i razvijaju se u Srbiji, onda to i Hrvatska mora jemčiti i to ne samo srpskom, nego i svakom drugom kapitalu i svakoj preduzetničkoj inicijativi.
Mladen Vedriš, šef Katedre za ekonomsku politiku na Pravnom fakultetu u Zagrebu, ističe da ne bi bilo trezveno ne prodati nešto u istočnoj Slavoniji srpskom preduzeću, ali da prvo treba videti poreklo kapitala koji stoji iza nosioca ponude i kriterijume po kojima nije bitna samo jedna uplata, već i način na koji će nosilac ponude voditi preduzeće.
U priči o sve većem ulasku hrvatskog kapitala u Srbiju i nemogućnosti da srpski privrednici ulože svoja sredstva kod zapadnog suseda, svakako treba ukazati i na značajan uvozno-izvozni debalans izmedju dve zemlje.
Prema podacima Hrvatske gospodarske (privredne) komore, lane je u Srbiju izvezeno razne robe u vrednosti od 516,8 miliona dolara, dok je Hrvatska iz Srbije uvezla roba za 227,3 miliona dolara.
(Tanjug)
Investicija iz Srbije u Hrvatsku, naime, praktično nema, mada je poslednjih godina bilo više pokušaja srpskih privrednika da investiraju u toj zemlji, a hrvatski privrednici, ekonomisti, rukovodoci Privredne komore i političari "uredno" izjavljuju da je srpski kapital dobrodošao, kao i svaki drugi.
Poslednji obradjeni podaci Hrvatske gospodarske (privredne) komore u toj oblasti odnose se još na 2005. godinu, kada se investicije iz Srbije beleže u ukupnom iznosu od beznačajnih 0,13 miliona evra.
S druge strane, zbog ulaganja hrvatskih preduzeća od preko 365 miliona evra, Srbija je lane dospela na drugo mesto hrvatskih investicija, iza Švajcarske sa 703 miliona, dok je Bosna i Hercegovina sa 357 miliona evra potisnuta na treće mesto.
Uz "Agrokor" kao najvećeg ulagača, koji je kupio niz prehrambenih preduzeća kao što su "Frikom", "Dijamant" i dve trgovačke kuće, "Dukat" je postao vlasnik fabrike mlečnih proizvoda "Somboled", Vindija proizvodjača stočne hrane Unip iz Valjeva i Zadružne mlekare iz Lajkovca.
Gradjevinski koncern Nexe kupio je proizvodnju cementa i kreča Jelen Do, industriju gradjevinske keramike Polet iz Novog Bečeja i ciglanu Toza Marković.
Zagrebačka Školska knjiga kupila je beogradski BIGZ, dok je Pan kupio beogradsku Fabriku hartije. Pastor grupa je kupila beogradski Gasop i Vatrosprem, a u tekstilu M-profil kupio je Inteks iz Mladenovaca.
Medjutim, privrednici iz Srbije, i pored mnogih nastojanja, nisu uspeli da ulože svoj kapital, a razlozi za to su očito pre svega političke prirode, budući da zakonska regulativa preduzeća iz Srbije stavlja u ravnopravan položaj sa interesentima iz drugih država.
Pre nekoliko godina porodica Karić izrazila je interes za gradnju poslovno-stambene zgrade u centru Zagreba, ali bez uspeha, pogotovo što je u medjuvremenu došlo do kraha njihovog poslovnog carstva.
Željko Mitrović, vlasnika TV Pinka, pokušao je da preuzme Kroaciju Rekords (bivši Jugoton) i dao ponudu od 30 miliona evra za Novu TV, ali takodje - bez pozitivnog ishoda.
Biznismenu i vlasniku Delta Holdinga Miroslavu Miškoviću ni moćni vlasnik Agrokora Ivica Todorić, s kojim je pokrenuo poslovnu saradnju, nije mogao da pomogne kod kupovine jedne od mesnih industrija.
Ipak, Delta bi se naredne godine mogla naći u Hrvatskoj, jer Delta Sport kao deo Holdinga može da otvara kafeterije poznatog britanskog brenda Kosta Kofi (Costa Coffee) zbog franšize koju ima za područje bivše Jugoslavije i Albaniju. Tako bi u pet godina u Hrvatskoj Mišković mogao investirati četiri miliona evra i zaposliti oko 200 ljudi.
Ulazak srpskog kapitala u Hrvatsku posebno je bio u centru pažnje nedavno, povodom afere oko kupovine Mliječne industrije Karlovac.
U tom slučaju prihvaćena je ponuda hrvatskog preduzeća koje se bavi prometom kože i ima samo dvoje zaposlenih sa 5.000 evra godišnjeg prometa. Zbog navodnog učešća srpskog kapitala, zanemarena je ponuda jedne holandske firme iza koje stoji britanski fond "težak" milijardu evra, koji je već investirao 400 miliona dolara u prehrambenu industriju u zemljama regiona.
U sve su se umešali i političari, pre svega pomenuti Jurčić, koji je izjavio da - ako SDP dobije izbore i mogućnost da sastavi vladu - ne bi prodao preduzeća u Slavoniji srpskim biznismenima, jer su rane još sveže i ne treba stvarati nelagodu hrvatskim gradjanima.
Reagovanja su bila brojna. Aktuelni hrvatski premijer Ivo Sanader za Jurčićevu izjavu je rekao je da je za anale političke gluposti i da predstavlja "potpuno glavinjanje SDP-a", uz ocenu da takva izjava ne koristi hrvatskim kompanijama koje su akvizirale u Srbiji i jugoistočnoj Evropi.
Morao se oglasiti i šef SDP Zoran Milanović koji je, braneći Jurčića, rekao da je izjava istrgnuta iz konteksta i da ne odražava ni njegove, ni stavove SDP.
SDP je uvek bio i jeste otvoren za dijalog, toleranciju i poslovnu saradnju i sa Srbijom, rekao je Milanović, dodavši da u kapitalu nema nacionalnosti.
On je rekao i da ako hrvatska preduzeća ulažu i razvijaju se u Srbiji, onda to i Hrvatska mora jemčiti i to ne samo srpskom, nego i svakom drugom kapitalu i svakoj preduzetničkoj inicijativi.
Mladen Vedriš, šef Katedre za ekonomsku politiku na Pravnom fakultetu u Zagrebu, ističe da ne bi bilo trezveno ne prodati nešto u istočnoj Slavoniji srpskom preduzeću, ali da prvo treba videti poreklo kapitala koji stoji iza nosioca ponude i kriterijume po kojima nije bitna samo jedna uplata, već i način na koji će nosilac ponude voditi preduzeće.
U priči o sve većem ulasku hrvatskog kapitala u Srbiju i nemogućnosti da srpski privrednici ulože svoja sredstva kod zapadnog suseda, svakako treba ukazati i na značajan uvozno-izvozni debalans izmedju dve zemlje.
Prema podacima Hrvatske gospodarske (privredne) komore, lane je u Srbiju izvezeno razne robe u vrednosti od 516,8 miliona dolara, dok je Hrvatska iz Srbije uvezla roba za 227,3 miliona dolara.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
