"Niko nema pravo da vam traži matični broj kada vraćate robu u radnju ili kada odnosite stvari na hemijsko čišćenje. Samo u jednoj godini i samo u jednoj kompaniji mobilne telefonije, bezbednosne službe pristupile su 272.000 puta 'listinzima' građana što je u suprotnosti sa Ustavom Srbije", rekao je Šabić za izdanje "Politike" od nedelje.

On je ocenio da je zakonom garantovana zaštita naročito osetljivih podataka velikog broja lica, ostala "samo prazna proklamacija" i da Vlada, ni četiri godine od donošenja Strategije zaštite podataka o ličnosti, nije donela akcioni plan za njeno sprovođenje, iako je obavezna da to učini.

"Broj predmeta koje obrađujemo, konstantno raste. U 2013. bilo ih je 2.200, što je dvostruko više u odnosu na 2012, odnosno trostruko u odnosu na 2011. godinu. Nedostaju nam zakonska rešenja u delikatnim oblastima, kao što su video-nadžor, biometrija, bezbednsone provere, usled čega je obrada ličnih podataka u ovim oblastima u znatnom broju nezakonita", kazao je poverenik.

Šabić je dodao da je bolju saradnju ostvario sa službama bezbednosti, nego s javnim preduzećima.

 "Procenat nepostupanja po rešenjima poverenika za informacije u bezbednosnim strukturama je oko dva odsto, dok je u državnim preduzećima koja raspolažu ogromnim iznosima javnog novca i velikim javnim dobrima, taj procenat skoro deset puta veći", rekao je Šabić.

Takvu praksu javnih preduzeća Šabić je objasnio time što su kazne za nepostupanje po rešenjima poverenika relativno male, do 20.000 dinara i što se plaćaju javnim, a ne privatnim novcem.

Po Šabićevim rečima, u dve trećine slučajeva postupak je obustavljan jer je organ vlasti, odmah po intervenciji poverenika, dao tražiocima informacije koje je prethodno uskratio.

"To je tipična potvrda principa 'ako prođe, prođe'. Ko se žali, ostvariće pravo, ko se ne žali, neće. Takvo ponašanje je po zakonu kažnjiv prekršaj. Ali u prethodne tri godine, nadležna ministarstva nisu pokrenula nijedan prekršajni postupak protiv odgovornih lica", kazao je Šabić.