Litar otpadnog motornog ulja kontaminira milion litara čiste vode, a tri sekunde nepravilne reciklaže jednog frižidera izaziva podjednako veliko oštećenje ozona kao izduvni gasovi jednog automobila za godinu dana, rečeno na skupu..
Samo jedna živina baterija veličine dugmeta ima toliko žive da zagadi kubni metar zemljišta, a kineski grad Guij poznat je kao mesto sa najvećim procentom kancerogenih oboljenja na svetu zbog neadkevatnog tretiranja otpada, rečeno je na skupu u organizaciji skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine.
Predstavnik Jugoimpeks-E reciklaža Vujadin Šćekić, koji je naveo te podatke, rekao je da razlog za taj visok procenat kancerogenih oboljenja u tom gradu leži u ogromnim količinama elektronskog otpada koji lokalni stanovnici "golim rukama demontiraju na neadekvatan način izlažući se otrovima i drugim kancerogenim supstancama".
On je upozorio da će i Srbija biti u sličnoj situaciji za 30-ak godina, ukoliko na tom polju ne preduzme sve što je potrebno.
IZ AUTOMOBILA LJUDI ISPUŠTAJU OTROV
Šćekić je rekao da se svake godine u Srbiji iz više od million i po motornih vozila generise na desetine hiljada tona otpadnog motornog ulja, a da se trenutno reciklira oko 5.000 tona godišnje, kao i da je najprisutnija kontaminacija vodotokova i zemljišta.
Kod površinskih vodotokova prisutno je stvaranje površinskog filma koji sprečava prodor kiseonika u vodu i smanjenje životnih uslova velikog broja biljnih i životinjskih vrsta, a posebnu opasnost predstavlja prisustnost ulja u vodenim tokovima tkz. zaštitne sanitarne zone, koja služi za snabdevanje naselja i industrije vodom visokog kvaliteta, rekao je on.
Prema njegovim rečima, statistički podaci ukazuju da jedna petina zagađivanja voda potiče od iskorišćenih ulja, a da jedna tona otpadnog ulja u vodi po svojim lošim efektima odgovara količini klasičnih otpadnih voda koju stvara naselje od 40.000 stanovnika.
Šćekić je ukazao da Evropa nameće sistemsko rešenje za reciklažu, a da je način na koji će se to uraditi ostavljen Srbiji da sama odluči.
ELEKTRONSKI OTPAD VEOMA OPASAN
Govoreći o štetnosti neadekvatne reciklaže ili činjenici da ona ne postoji u dovoljnoj meri, Šćekić je rekao i da, kada je električni i elektronski otpad u pitanju, postoji više od 38 različitih hemijskih elemenata koji se mogu pojaviti kao priozvod procesa reciklaže, od kojih neki mogu biti štetni za životnu okolinu i ljude i koji se moraju uništiti u posebnim postrojenjima.
To je nužno jer ne postoji mogućnost njihovog iskorišćenja na drugačiji način, rekao je on i precizirao da su neki od njih kadmijum (Cd), koji je ekstremno toksičan i ima kancerogeno dejstvo, živa (Hg), a izloženost jedinjenjima žive dovodi do oštećenja mozga, srca, bubrega, pluća i imuno-sistema.
Šćekić je naveo i štetnost baterija koje više nisu u upotrebi rekavši da one tada postaju opasan otpad koji se mora zbrinuti na odgovarajući način, jer jedna baterija od cinka može da zagadi od pet do 30 kubnih metara vode, jedna kadmijumska baterija može da zagadi od 3.000 do 15.000 kubnih metara vode, a jedna živina baterija veličine dugmeta ima toliko žive da zagadi kubni metar zemljišta.
Tu je i šesterovalentni krom (Cr6+), koji se lako absorbuje i može dovesti do oštećenja DNK, olovo (Pb), kojim su naročito deca ugrožena, jer njihovo telo u razvoju lakše apsorbuje olovo i teže ga izbacuje, a ono utiče na intelektualni razvoj, nervni sistem, povećanje krvnog pritiska, smanjuje funkciju bubrega, izaziva anemiju i reproduktivne probleme.
Šćekić je u tu grupu dodao i barijum (Ba), teški metal koji ljudsko telo ne može svariti i kada se nagomila, obično utiče na nervni sistem, berilijum (Be), koji je, kako je rekao, nedavno klasifikovan kao kancerogen, jer uzrokuje rak pluća, kao i fosfor (P) koji je ekstremno otrovan i lako zapaljiv i freon, gas koji stvara efekat "staklene bašte".
On je zaključio da u Srbiji postoje fabrike, mašine, stručan kadar i vrhunska tehnologija i da nije problem ni investicija ni znanje, već nedostatak održivog sistema.
"Srbija je u poslednje četiri godine implementrirala najsavremenije svetske tehnologije za reciklažu posebnih tokova otpada, u odnosu na okruženje imamo lidersku poziciju i jedini na Balkanu tehnologiju koja se nalazi severno tek u Beču i južno ove godine puštena u Atini", zaključio je Šćekić.
