MONDO vas vodi na mesto gde se obučavaju najhrabriji i najverniji čuvari Srbije koji ne znaju za strah. Oni rade isključivo u timovima, nalaze drogu i eksploziv i uvek su spremni da obračunaju sa naoružanim kriminalcima.
Otkrivamo vam kako se ovi verni i skoro nepogrešivi psi u službi naroda obučavaju, ko su njihovi vodiči, kako uče da budu hrabri i požrtvovani, na kakve zadatke idu, šta sve pronalaze i kako se bore sa najopasnijim kriminalcima na tlu Srbije…
Upoznaćete Manga, nemačkog ovčara, čiji je vodič hrabra policajka Ivana Stevanović, kao i neustrašivog Gringa, jednog od najmlađih i najsrčanijih pasa, koji je za manje od pola minuta savladao napadača sa "kalašem".
Da ovi psi ne znaju za strah uverili smo se na licu mesta…
Pas Mango koji ima pet godina obučen je za traženje eksploziva. Njegov vodič je Ivana Stevanović, jedna od sedam žena, koje požrtvovano rade u Četi vodiča službenih pasa za specijalističku podršku policijske brigade.
U razgovoru sa Ivanom saznali smo da je najvažnija stvar za odgajanje nepogrešivog tragača za eksplozivom – ljubav. Naravno, osim ljubavi, tu su i svakodnevni naporni osmočasovni treninzi.
"Bolji posao za mene ne postoji. Radim od 2006. godine i prva sam žena koja je radila u odeljenju za drogu. Nakon porodiljskog bolovanja prešla sam na eksploziv", rekla je mlada policajka i majka.
Kako kaže, u treningu sa Mangom provodi osam sati dnevno, a nekada i duže, u zavisnosti od zadataka i potreba službe.
Hrabri i lepo odnegovani nemački ovčar, sečenog repa, sjajne dlake, i umiljatog pogleda, najviše radi na beogradskom aerodromu, ali i u drugim delovima grada i Srbije, uglavnom po pozivu. Ako se desi da neko dojavi da je postavljena bomba, ili se sumnja na neku drugu eksplozivnu napravu, Mango je istog trenutka spreman da krene u akciju.
Ivana i njen petogodišnji pas, koji rade u timu, pokazali su nam kako izgleda pronalaženje eksploziva.
U jednoj od pet drvenih kutija poređanih na oko metar razdaljine nalazio se plastični eksploziv "pentrit". Ni mi, kao ni Mango i Ivana, nismo znali u kojoj od tih kutija je sakrivena eksplozivna naprava.
Tim je krenuo. Nakon 20 sekundi potrage, Mango je mirno seo ispred jedne od kutija. Kao da je "zamrznut", postao je nepomičan pas, i time dao jasan znak svom vodiču da je baš u toj kutiji sakriven eksploziv.
Drugi policijski službenik došao je ispred kutije na koju je Mango pokazao, otvorio je, i stvarno, unutra se nalazio eksploziv. Zadatak je uspešno završen!
POGLEDAJTE:
Sada ćete upoznati i neustrašivog Gringa koji ima samo dve godine, a već je naučio da uteruje strah u kosti.
Sa njegovim vodičem Dejanom Makšom morali smo da razgovaramo sa bezbedne udaljenosti, da Gringo ne krene u napad…
Ovaj mladi nemački ovčar počeo je da se obučava kada je imao 10 meseci. On je pas tragač i napadač.
Njegov vodič kaže da sa njim provodi osam sati dnevno u obuci, a nekada i duže, u zavisnosti od zadatka. Iako ima kratku karijeru ovaj pas ne zna za strah.
U to smo se i sami uverili kada mu je napadač naoružan "kalašem" pucao nekoliko puta tik pored glave. Za Gringa je to bio "mačiji kašalj".
Kada je dobio komandu da krene u napad ovaj "četvoronožni specijalac" nije popuštao, ščepao je napadača i držao ga sve dok nije došao njegov vodič na čiju naredbu je odmah pustio.
Kada je ugledao napadača Gringo je odmah je počeo da zavija i laje... Adrenalin i agresivnost su se istog trenutka probudili. Nestrpljivo je čekao znak kako bi krenuo u napad, a sa potencijalne pretnje nije skidao pogled…
POGLEDAJTE:
U službi policije u Beogradu trenutno radi oko 50 pasa.
Najviše ima nemačkih i belgijskih ovčara, labradora, dva dobermana, a tu je i jedan epanjel breton koji je noćna mora srpskih dilera. O Ahilu koga njuh nikada nije izneverio, već smo pisali, a kako on za par sekundi pronalazi drogu pogledajte OVDE.
U Četi rade i veoma agresivni psi, oni se uglavnom koriste za napad – najčešće belgijski i nemački ovčari. Toliko su opasni da se njihovo puštanje bez korpe poredi sa korišćenjem vatrenog oružja.
"To vam je isto kao kada pucate iz vatrenog oružja. Zato je neophodna dobra procena kada će pas biti pušten. U svakom slučaju pas napadač mora da bude hrabar, to pre svega znači da ne sme da se plaši pucnja, da je uvek spreman za akciju i da ima istančan njuh, a komandu svog vodiča mora da sluša bez pogovora", rekao je komandir Čete Slavko Mišić.
Na aerodromu "Nikola Tesla" uglavnom rade psi koji pronalaze drogu i eksplozivne materije. Oni su tamo od sedam ujutro do 22 sata, odnosno, kada ima najviše letova. Tragači se po potrebi nađu i na Kalemegdanu, Adi Ciganliji, na Ušću, u novobeogradskim blokovima… Ne rade samo u Beogradu, već idu i druge gradove Srbije, a drogu i eksploziv traže i na graničnim prelazima. Pokrivaju kulturne i sportske manifestacije, dočekuju državnike stranih zemalja…
Kada čovek koji beži podigne ruke u vis onda više ne sme da bude upotrebe nikakve sile.
"Tada morate psu da izdate komandu da stane, jer prestali su svi razlozi zbog čega mi to radimo. Vodič mora da proceni kada traži počinioce krivičnog dela. Na primer ulazite u prostoriju gde tražite kriminalce, a unutra se nalaze žena i deca, pas više ne zna koga traži. Retko kad se desi da samo osumnjičeno lice bude u prostoriji. I onda vi ne možete da trčite za psom i rizikujete. Zato je potrebna jaka bezbednosna procena ko se nalazi u objektu i da se sa što manje posledica izvrši zadatak", objašnjava Mišić.
EVO KOLIKO JE NJIHOV POSAO OPASAN
Komandir voda za drogu i eksploziv Milan Pršić, bivši vodič nemačkog i belgijskog ovčara, i labradora, kaže da svaka nova intervencija predstavlja izazov, ali i nosi određen rizik.
Zbog toga postoji i procedura za upotrebu službenog psa. Ako je reč o pregledu vozila, policijski službenik prvo mora da izvidi teren i ako su ispunjeni svi uslovi pas može u akciju.
Izuzetno mora da se vodi računa o tome da li je vozilo bilo u pokretu. "Tada moramo da sačekamo sa pregledom vozila, jer auspuh je vreo i pas može da opeče njušku. Ako bi se to desilo, ko zna kada bi se ta greška ponovo ispravila", kazao je Pršić.
Pas ne zna da li je to vruće, ako se ispeče imaće otpor da radi taj zadatak sledeći put. Tako da je za to zadužen vodič. On prvi mora da pregleda, da pita, da upozori... Ako je automobil radio, bar 15-20 minuta mora da sačeka...
Kada je reč o prostorijama, takođe se pas nikada ne pušta da uđe prvi. "Mi ne zamo šta ima unutra. Pas ima neki red, on pregleda redom... tako može da se desi da krene da pregleda, dođe do utičnice iz koje viri žica i udari ga struja, i šta ćemo onda, pas je mrtav. Takođe, može da se desi i da bude isprosipana neka kiselina, ali i porazbijano staklo na koje pas lako može da se iseče", rekao je Pršić.
U Četi smo saznali da se dešavalo da osumnjičena lica namerno prospu kiselinu da bi se pas zbunio i povredio, a bilo je i raznih drugih pokušaja osujećivanja potrage...
KOD EKSPLOZIVA NEMA GREŠKE
Komandir Slavko Mišić kaže da kod pasa za eksploziv ne sme da bude greške. Jer i najmanja glupost mogla bi da oduzme nečiji život.
Pas koji je obučen za traženje eksploziva ne sme da grebe ni da laje, jer postoje razni eksplozivi koje je lako aktivirati. Da bi bio dobar za eksploziv njegova agresivnost i želja za tim što je pronašao, mora da se sputa. Pas bukvalno mora da se zamrzne i tako markira potencijalno opasno mesto, kao što je i nemački ovčar Mango uradio kada je našao pentrit.
Sada je i tehnologija napredovala, a opasnost postala veća, jer je neke eksplozive moguće aktivirati preko mobilnih telefona i drugih uređaja.
NEMOJTE MAZITI SLUŽBENE PSE
Kao što smo već rekli, u službi beogradske policije rade i veoma opasni i agresivni psi, ima i onih dobrih, ali kada ih sretnete, bolje nemojte pitati vodiča da li možete da ih mazite.Neće vas ujesti, ali ih tako samo zbunjujete...
"Uglavnom na teren vodimo pse za drogu i eksploziv. Kada idemo na utakmice, u Arenu, ili na druga javna mesta, građani žele da ih pomaze. Mi znamo da oni nemaju zlu nameru, ali to mnogo smeta psu. On se zbuni jer je došao tu da radi svoj posao i ne zna zbog čega ga mazite", rekao je Mišić.
Dešavalo se da se građani naljute kad im vodiči kažu da je bolje da ne diraju psa. Kako su nam rekli u Četi, sa starijim psima i nije toliki problem, dok su mlađi pomalo nesigurniji.Zato psu koji je na zadatku ne bi trebalo da prilaze deca, a ni odrasli...
KAKO IZGLEDA OBUKA
Pas počinje sa obukom kada ima godinu do godinu i po dana, zavisi od zrelosti psa, ali i rase.
Intenzivno se obučavaju četiri meseca. Ako pas nije savladao za četiri meseca obuku, ponekad se desi da se trenizi produžie i za mesec dana.
Za srpsku policiju rade samo zdravi i odabrani psi. Njihova cena kreća se oko 1.200 evra. Nemaju svoje odgajivačnice, a poslednja kupovina obavljena je 2008. godine. Dosta pasa dobijeno je iz raznih donacija, ali uglavnom su svi iz Srbije.
Ta četvoromesečna obuka je samo jedan deo kroz koji prolaze. Svaki dan kada se pas uvede u razne mirise dolaze mukotrpni treninzi, istrčavanja, a vodiči osim toga moraju i da ih hrane, neguju, odžravaju prostor u kome borave, vode na vakcinacije…
Svaki pas ima svog vodiča i oni rade po principu - jedan pas, jedan vodič – jedan tim. Ako bi drugi vodič uzeo nečijeg psa najverovatnije posao ne bi bio odrađen kako treba.
Suština je da se pas i vodič vežu i da imaju neraskidivo poverenje. Pas će sve uraditi za ljubav svog vodiča, a zna i da će dobiti nagradu – lopticu, zbog koje i radi.
U službi beogradske policije postoje i ekstremno agresivni psi, koji zaista ne znaju za strah, ne prezaju ni od čega, ali svog vodiča i lopticu vole najviše na svetu. Zato samo vodič može da hrani svog psa.
ODLAZAK U PENZIJU
Radni vek policijskog psa može da bude i dve i deset godina. Ali, u proseku rade osam ili devet. Jedan od starijih pasa koji obavlja zadatke je desetogodišnji belgijski ovčar Brol koga smo gledali kako s lakoćom, u punoj brzini, prelazi teške prepreke.
Četa je ranije imala i jednog nemačkog ovčara koji je na zadacima bio do 12. godine.
Koliko dugo će pas biti sposoban za rad zavisi od više faktora, a presudna je i genetika. Kada psi završe svoju policijsku karijeru oni ostaju u Četi. Vodiči ih ne uzimaju, uglavnom jer nemaju novca za njihovu negu i održavanje. Većina njih žive kao podstanari i nemaju uslove da ih odvedu svojim kućama.
Komandir Slavko Mišić koji je u Četi od 2003. godine kaže da niko penzionisanog psa nije odveo kući, pre svega zbog loše materijalne situacije.
ŠTA JEDU POLICIJSKI PSI?
Nekada su uživali u domaćoj kuhinji, a danas, kao i većina civilnih pasa, jedu granuliranu hranu. "Ranije smo imali kuhinju u kojoj smo spremali hranu, ali sada ih hranimo granulama. Dnevno pojedu oko pola kilograma hrane", rekao je Mišić.
Prema njegovim rečima, najbolje je pse hraniti kuvanom hranom – pirinčem, šargarepom, mesom. Na meniju ovi psi nekada su imali i kuvanu zečetinu.
Takav način ishrane sada bi značio i dodatna sredstva, kao i zapošljavanje novog ljudstva koje bi spremalo hranu i čistilo.
DRESURA CIVILNIH PASA
U Četi vodiča možete da dresirate i vaše kućne ljubimce. Obuka traje oko tri meseca, a košta 20.000 dinara i moguće je platiti u dve rate.
Zlatno pravilo za dresuru – agresija podstiče agresiju.
Dakle, ako imate psa koji na neki način ispoljava agresivnost nikako ga nemojte tući i udarati jer će tako biti samo još gori! Nemojte kupovati ogrlice sa bodljama ka unutra, jer su zakonom zabranjene, a isto tako nemojte dresirati psa sa "teletakt" ogrlicima koje koriste elektro-šokove. Nemojte vašeg ljubimca tući novinama, a ni drugim predmetima.
"Svaki pas želi da bude dominantan, kada pomisli da je dasa, on će pokušati i vodiča da napadne, ali to odmah mora da se sputa. Nikako ne smeju da se tuku i biju, nikakva primena sile ne sme da se upotrebi. Agresija širi agresiju, a zlostavljanje životinja je krivično delo", rekao je Mišić.
Nema psa koji se ne može naučiti, ali je pitanje koliko i kako vi kao pojedinac radite sa svojim psom. U svakom slučaju, teže je ispraviti grešku, nego psa naučiti od nule.
Što se tiče obuke u Četi vodiča, najbolje bi bilo da vaš pas ima između godinu i godinu i po dana. Naravno osim dobre obuke, veoma je bitna i rasa psa, jer postoje neke baš tvrdoglave – biglovi, "rotovi"…
U Četi kažu da pas koji je kućni ljubimac ne bi trebalo ni mnogo da se druži sa drugim psima koji su "nevaspitani", jer će lako pokupiti loše navike.
ČETA HEROJA VELIKIH SRCA
Svih 50 pasa i njihovih vodiča koji brane i čuvaju Srbiju i njene građane, u svakom trenutku su spremni za najrizičnije zadatke. To potvrđuju i mnogobrojni pehari i medalje koje su psi iz Čete osvojili na međunarodnim takmičenjima. Za njih naoružani napadači nisu ništa, jer oni ne znaju za strah.
Svi oni imaju veliko srce, a to potvrđuje i njihov uspeh, odnosno, neizmerna ljubav vodiča i psa.
Bravo!
___________
Ukoliko imate zanimljivu informaciju ili znate legendu iz vašeg kraja o kojoj biste voleli da izveštavamo pošaljite nam ukratko priču o tome od sada i putem WhatsAppa ili Vibera.
