"To jeste u nadležnosti MUP-a. Ponudila sam svaku vrstu saradnje ministastva onoga što mi možemo da znamo, ako išta znamo tu smo da odgovorimo. Očekujem da nadležne institucije rade svoj posao", rekla je minsitarka novinarima pred početak konferencije posvećene železničkoj infrastrukturi u regionu.

Mihajlović je rekla da je tužilašto od ministarstva koje vodi dobilo već nekoliko predmeta, kao što ima i predmete iz prethodnog ministarstva koje je vodila.

"Što se tiče bilo kakvih koruptivnih ili potencijalno koruptivnih radnji, ne samo onoga što kaže Savet za borbu protiv korupcije nego i onoga što građani, često čak i zaposleni u železnici, ili mi koji smo u ministarstvu primetimo da nije dobro, šalje se nadležnim organima", naglasila je ministarka.

Generalni direktor srpskih železnica Miroslav Stojčić rekao je da Železnice Srbije i aktuelno rukovodstvo podržavaju nadležne u utvrđivanju zakonitosti rada te kompanije, a podržavaju i aktivnosti Saveta za borbu protiv korupcije.

On je, povodom izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, u kojem se navodi da je na projektima remonta železničkih voznih sredstava u prethodnoj deceniji državni budžet oštećen za više desetina miliona evra, u saopštenju naveo da je ta kompanija potpuno otvorena i spremna za saradnju sa svim državnim i istražnim organima.

Prema njegovim rečima, upravo na zahtev Saveta za borbu protiv korupcije krajem januara, novoimenovano poslovodstvo srpskih železnica dostavilo je informaciju o stanju šinskih vozila u periodu od 2007. do 2014. godine.

"Železnice su danas na putu sveobuhvatne modernizacije, podstaknute projektnim zadatkom Svetske banke i aranžmanom koji je Vlada Srbije potpisala sa MMF-om u realizaciji procesa reforme srpskih železnica", istakao je Stojčić u saopštenju.

On je naveo da Železnice imaju puno poverenje u rad državnih organa, te je uveren da će na osnovu činjenica i raspoložive dokumentacije u kratkom roku biti utvrđeno da li je u navedenim poslovima bilo zloupotreba ili odgovornosti zaposlenih.

Pri tome, dodaje, mora se imati u vidu da je reč o izuzetno obimnoj i složenoj dokumentaciji, kao i da je u ovim poslovima učestvovao veliki broj osoba.

"Ni jednu od odluka u vezi sa remontom železnica nije samostalno donosila, već na osnovu zaključaka Vlade Srbije. Program remonta uključujući spisak remontera, vrstu i broj voznih sredstava koje treba remontovati, kao i iznos novca tome namenjen utvrđivala je vlada, a taj zaključak je bio obavezujući za sve", naveo je Stojčić.

Samim tim, dodaje, ni ugovori sa remonterima nisu mogli biti potpisani bez saglasnosti države, jer je poslovanje srpskih železnica definisano Programom poslovanja i državnim budžetom, uz saglasnost Vlade i Skupštine Srbije.

Čitav projekat je 2009. godine zamišljen kao program oživljavanja srpske vagonogradnje.

Na osnovu takvih godišnjih Programa o poslvima i načinu podsticanja proizvodnje i remonta šinskih vozila u Srbiji za potrebe Železnica Srbije, koje je usvajala vlada, sredstva za realizaciju obezbeđivana su republičkim Zakonima o budžetu, preko Fonda za razvoj.

"Važno je još istaći da novac za podsticanje domaće železničke industrije iz Fonda za razvoj, o kojima govori Savet za borbu protiv korupcije, nisu isplaćivale Železnice Srbije, već je uplaćivan remontnim preduzećima iz budžeta. Međutim, ovaj program se očito veoma brzo umesto podsticajnog pretvorio u program socijalne zaštite remontera", piše u saopštenju.

Pri tome, sredstva koja su na ovaj način bila izdvajana za remont voznih sredstava nisu bila dovoljna za ozbiljniju obnovu kolskog parka železnice, navedeno je.

Naime, samo da bi se broj teretnih vagona u saobraćaju očuvao na postojećem nivou od oko 4.000, neophodno je godišnje remontovati između 800 i 1.000 teretnih vagona.

Železnice Srbije su proteklih godina redovno informisale državne organe da se ugovoreni poslovi remonta voznih sredstava sa remonterima ne realizuju kako je planirano, o tome je bilo reči i na većem broju sastanaka sa predstavnicima remontnih preduzeća, što je više puta i u medijskim izjavama isticano kao ozbiljan problem, naročito u prethodne dve godine.

Jedan broj voznih sredstava i danas se nalazi kod remontera sa neizvesnim rokovima izvršenja popravke, ističe se u saopštenju.

Savet za borbu protiv korupcije je utvrdio da je u poslovima obnove šinskih vozila za potrebe Železnice Srbije naneta šteta budžetu od oko 65 miliona evra, zbog nenamenski potrošenih sredstava i neizmirenih poreskih obaveza pet remontera.

Savet za borbu protiv korupcije ranije je saopštio da je analizirao obimnu dokumentaciju dobijenu od Železnice, Ministarstva privrede, Sektora budžetske inspekcije Ministarstva finansija, Fonda za razvoj i Generalnog sekretarijata Vlade Srbije, koja se odnosi na obnovu šinskih vozila za potrebe Železnica Srbije.

Za nabavku i remont šinskih vozila u poslednjih 10 godina potrošeno je oko 10 milijardi dinara, ili oko 100 miliona evra.