Svi koji u dosadašnjem toku privatizacije nisu dobili besplatne akcije, mogli bi uskoro da ostvare ovo svoje pravo, piše "Politika". Ukoliko, naravno, Vlada Srbije prihvati koncept besplatne podele akcija koji predlaže ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mladjan Dinkić. Nacrt zakona o besplatnoj podeli akcija ovo ministarstvo trebalo bi da uputi vladi koliko ovih dana.
Ministarstvo ekonomije predlaže da svi gradjani koji su postali punoletni zaključno sa 31. decembrom 2007. i oni koji su državljani Srbije zaključno sa 30. junom 2007. dobiju besplatne akcije. Broj godina radnog staža neće biti kriterijum za podelu akcija, što praktično znači da će svi dobiti isti broj akcija. I penzioneri, zaposleni, poljoprivrednici, nezaposleni, studenti...
Prema tumačenjima čelnih ljudi pomenutog ministarstva, tehničko je pitanje da li će se uzeti podaci MUP-a Srbije koji će se uporediti s onim u Centralnom registru u kojem su evidentirani svi vlasnici akcija i njihov kapital. I onih koji su ih dobili besplatno i onih stečenih na drugi način – kupovinom na berzi, nasledjem, itd.
Stav Ministarstva ekonomije je da svi koji su po ranijim zakonima o privatizaciji samo delimično ostvarili ovo pravo, što znači da su upisali samo deo svog radnog staža, neće moći da dobiju nove besplatne akcije. Jer, oni smatraju da su vlasnici tih akcija, u boljem položaju od oko četiri miliona gradjana koji to pravo uopšte nisu ostvarili. Čak i kada takve akcije ništa ne vrede, ili kada niko neće da ih kupi.
I gradjani koji su na privremenom radu u inostranstvu imaće pravo na besplatne akcije. Nije još definisano kako će i da li će uopšte sticati ove akcije oni koji imaju dvojno državljanstvo, budući da većinu svojih prava ostvaruju u zemljama u kojima žive, objasnio je Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra za resor privatizacije.
Podela besplatnih akcija gradjanima koji to pravo nisu ostvarili već je predvidjena Zakonom o privatizaciji iz 2001. godine, s tim što se prema sadašnjim propisima mogu deliti samo akcije, i to 15 odsto, koje su za tu namenu predvidjene kod tenderskih prodaja cementara, pivara, fabrika duvana, banaka, a koje se već nalaze u Privatizacionom registru.
Besplatnom podelom samo ovih akcija gradjani se baš ne bi ovajdili, jer računice pokazuju da one vrede oko 220 miliona evra, tako da bi četiri miliona gradjana posle podele mogli da inkasiraju samo oko 60 evra. Većim parama mogli bi da se nadaju samo ukoliko država usvoji koncept podele besplatnih akcija javnih preduzeća. Mladjan Dinkić ovih dana izjavljuje da bi taj paket novca mogao da naraste na oko hiljadu evra po čoveku. Malo, ukoliko se to uporedi sa iznosima koje su dobili akcionari "Apatinske pivare" ili vršačkog "Hemofarma".
Zbog svega iznetog podela besplatnih akcija tesno je vezana s konceptom privatizacije javnih preduzeća. Neizvesno je, medjutim, koju će strategiju država izabrati i kada će, uopšte, početi s privatizacijom javnih preduzeća.
Mladjan Dinkić je predložio da svih četiri miliona gradjana dobiju 15 odsto besplatnih akcija u šest javnih preduzeća – NIS-u, "Telekomu", EPS-u, "Galenici", "Jatu" i Aerodromu "Nikola Tesla", jer država samo ova preduzeća namerava, za početak, da privatizuje. Nepoznanica je još koliki broj akcija će gradjani dobiti, možda po jednu u svakom preduzeću, a možda i više.
Ovako stečenim akcijama javnih preduzeća gradjani, medjutim, ne bi odmah mogli da trguju na berzi, već će morati da sačekaju da se utvrdi njihova tržišna vrednost. A kako će se to utvrdjivati zavisiće koji od modela privatizacije tih preduzeća će država prihvatiti.
Taj rok bi mogao da bude najkasnije šest meseci od sprovodjenja inicijalne javne ponude. U slučaju podele besplatnih akcija NIS-a i Jata, gradjani bi njima mogli da trguju na berzi posle tenderske prodaje većinskog državnog kapitala, čime će se, praktično, odrediti tržišna vrednost njihovih akcija, piše "Politika".
(MONDO)
Ministarstvo ekonomije predlaže da svi gradjani koji su postali punoletni zaključno sa 31. decembrom 2007. i oni koji su državljani Srbije zaključno sa 30. junom 2007. dobiju besplatne akcije. Broj godina radnog staža neće biti kriterijum za podelu akcija, što praktično znači da će svi dobiti isti broj akcija. I penzioneri, zaposleni, poljoprivrednici, nezaposleni, studenti...
Prema tumačenjima čelnih ljudi pomenutog ministarstva, tehničko je pitanje da li će se uzeti podaci MUP-a Srbije koji će se uporediti s onim u Centralnom registru u kojem su evidentirani svi vlasnici akcija i njihov kapital. I onih koji su ih dobili besplatno i onih stečenih na drugi način – kupovinom na berzi, nasledjem, itd.
Stav Ministarstva ekonomije je da svi koji su po ranijim zakonima o privatizaciji samo delimično ostvarili ovo pravo, što znači da su upisali samo deo svog radnog staža, neće moći da dobiju nove besplatne akcije. Jer, oni smatraju da su vlasnici tih akcija, u boljem položaju od oko četiri miliona gradjana koji to pravo uopšte nisu ostvarili. Čak i kada takve akcije ništa ne vrede, ili kada niko neće da ih kupi.
I gradjani koji su na privremenom radu u inostranstvu imaće pravo na besplatne akcije. Nije još definisano kako će i da li će uopšte sticati ove akcije oni koji imaju dvojno državljanstvo, budući da većinu svojih prava ostvaruju u zemljama u kojima žive, objasnio je Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra za resor privatizacije.
Podela besplatnih akcija gradjanima koji to pravo nisu ostvarili već je predvidjena Zakonom o privatizaciji iz 2001. godine, s tim što se prema sadašnjim propisima mogu deliti samo akcije, i to 15 odsto, koje su za tu namenu predvidjene kod tenderskih prodaja cementara, pivara, fabrika duvana, banaka, a koje se već nalaze u Privatizacionom registru.
Besplatnom podelom samo ovih akcija gradjani se baš ne bi ovajdili, jer računice pokazuju da one vrede oko 220 miliona evra, tako da bi četiri miliona gradjana posle podele mogli da inkasiraju samo oko 60 evra. Većim parama mogli bi da se nadaju samo ukoliko država usvoji koncept podele besplatnih akcija javnih preduzeća. Mladjan Dinkić ovih dana izjavljuje da bi taj paket novca mogao da naraste na oko hiljadu evra po čoveku. Malo, ukoliko se to uporedi sa iznosima koje su dobili akcionari "Apatinske pivare" ili vršačkog "Hemofarma".
Zbog svega iznetog podela besplatnih akcija tesno je vezana s konceptom privatizacije javnih preduzeća. Neizvesno je, medjutim, koju će strategiju država izabrati i kada će, uopšte, početi s privatizacijom javnih preduzeća.
Mladjan Dinkić je predložio da svih četiri miliona gradjana dobiju 15 odsto besplatnih akcija u šest javnih preduzeća – NIS-u, "Telekomu", EPS-u, "Galenici", "Jatu" i Aerodromu "Nikola Tesla", jer država samo ova preduzeća namerava, za početak, da privatizuje. Nepoznanica je još koliki broj akcija će gradjani dobiti, možda po jednu u svakom preduzeću, a možda i više.
Ovako stečenim akcijama javnih preduzeća gradjani, medjutim, ne bi odmah mogli da trguju na berzi, već će morati da sačekaju da se utvrdi njihova tržišna vrednost. A kako će se to utvrdjivati zavisiće koji od modela privatizacije tih preduzeća će država prihvatiti.
Taj rok bi mogao da bude najkasnije šest meseci od sprovodjenja inicijalne javne ponude. U slučaju podele besplatnih akcija NIS-a i Jata, gradjani bi njima mogli da trguju na berzi posle tenderske prodaje većinskog državnog kapitala, čime će se, praktično, odrediti tržišna vrednost njihovih akcija, piše "Politika".
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
