U Srbiji je ove jeseni hlebno zrno pšenice posejano tek na nešto više od 430.000 hektara, što predstavlja rekordno slabu setvu od početka vodjenja evidencije 1919. godine. Ovako slabi rezultati podstiču bojazan stručnjaka da bi rod hlebnog zrna mogao da bude ispod svakih očekivanja.
Mada eksperti novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ohrabruju ratare da nastave setvu do kraja novembra, pa čak i početkom decembra, ukoliko sneg stane i zemlja se isuši, jasno je da neće biti mogućnosti da se zaseju sve preostale, planirane površine. Takođe, rod na kasno zasejanim parcelama, po pravilu je manji u proseku za 20 odsto.
"Bila bi prava sreća da uspemo pod pšenicom da imamo barem 500.000 hektara, ali s obzirom na to da su svi optimalni rokovi prošli još krajem oktobra, to će se na ukupan prinos pšenice sigurno odraziti vrlo negativno i već sada nije teško predvideti da idućeg leta nećemo požnjeti neophodnih 1,8 miliona tona", kaže za "Večernje novosti" prof. dr Miroslav Malešević, naučni savetnik za strna žita Instituta za ratarstvo u Novom Sadu i podseća da je pre dvadesetak godina naša zemlja pod pšenicom imala duplo više površina nego ove jeseni.
Srbislav Denčić, upravnik odeljenja za strna žita novosadskog Instituta, izjavio je za "Politiku" da je od 1919. godine, od kada postoji evidencija, ovo najslabija setva pšenice. U 2003. godini, na primer, posejano je tada rekordno malih 536.000 hektara.
Dr Malešević upozorava da će se Srbija verovatno suočiti sa najmanjim površinama pod pšenicom u poslednjih četrdesetak godina, te da bi s obzirom na slab rod kukuruza, dogodine mogli da budu ugroženi i ishrana ljudi i poljoprivredna grana stočarstvo.
Već sada je izvesno da će cene proizvoda od pšenice, hleba pre svega u 2008. godini biti visoke. Samo neka buduća veća proizvodnja hlebnog žita mogla bi da utiče da se obori sadašnja visoka cena hleba.
Optimalan rok za završetak setve bio je 25. oktobar, a svaka setva van tog roka nosi rizik smanjenja prinosa.
Denčić kaže da ne treba optuživati samo vlažno vreme za slabu setvu i dodaje da kod ratara u Srbiji postoji navika da propuste lepe septembarske ili oktobarske dane i da pšenicu seju u novembru, nakon isteka optimalnog roka.
Denčić je uputio i kritike na račun države i Ministarstva poljoprivrede da nikakvim merama nisu stimulisali setvu.
Država bi već sada trebalo da stimuliše ratare da nastave setvu tako što će im pomoći u nabavci semena ili đubriva, jer u okasneloj setvi mora se koristiti 15 odsto više semena nego u optimalnom roku, preporučio je dr Malešević.
(MONDO)
Mada eksperti novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ohrabruju ratare da nastave setvu do kraja novembra, pa čak i početkom decembra, ukoliko sneg stane i zemlja se isuši, jasno je da neće biti mogućnosti da se zaseju sve preostale, planirane površine. Takođe, rod na kasno zasejanim parcelama, po pravilu je manji u proseku za 20 odsto.
"Bila bi prava sreća da uspemo pod pšenicom da imamo barem 500.000 hektara, ali s obzirom na to da su svi optimalni rokovi prošli još krajem oktobra, to će se na ukupan prinos pšenice sigurno odraziti vrlo negativno i već sada nije teško predvideti da idućeg leta nećemo požnjeti neophodnih 1,8 miliona tona", kaže za "Večernje novosti" prof. dr Miroslav Malešević, naučni savetnik za strna žita Instituta za ratarstvo u Novom Sadu i podseća da je pre dvadesetak godina naša zemlja pod pšenicom imala duplo više površina nego ove jeseni.
Srbislav Denčić, upravnik odeljenja za strna žita novosadskog Instituta, izjavio je za "Politiku" da je od 1919. godine, od kada postoji evidencija, ovo najslabija setva pšenice. U 2003. godini, na primer, posejano je tada rekordno malih 536.000 hektara.
Dr Malešević upozorava da će se Srbija verovatno suočiti sa najmanjim površinama pod pšenicom u poslednjih četrdesetak godina, te da bi s obzirom na slab rod kukuruza, dogodine mogli da budu ugroženi i ishrana ljudi i poljoprivredna grana stočarstvo.
Već sada je izvesno da će cene proizvoda od pšenice, hleba pre svega u 2008. godini biti visoke. Samo neka buduća veća proizvodnja hlebnog žita mogla bi da utiče da se obori sadašnja visoka cena hleba.
Optimalan rok za završetak setve bio je 25. oktobar, a svaka setva van tog roka nosi rizik smanjenja prinosa.
Denčić kaže da ne treba optuživati samo vlažno vreme za slabu setvu i dodaje da kod ratara u Srbiji postoji navika da propuste lepe septembarske ili oktobarske dane i da pšenicu seju u novembru, nakon isteka optimalnog roka.
Denčić je uputio i kritike na račun države i Ministarstva poljoprivrede da nikakvim merama nisu stimulisali setvu.
Država bi već sada trebalo da stimuliše ratare da nastave setvu tako što će im pomoći u nabavci semena ili đubriva, jer u okasneloj setvi mora se koristiti 15 odsto više semena nego u optimalnom roku, preporučio je dr Malešević.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
