Beogradska berza zabeležila je u utorak najveći pad u poslednjih šest meseci, što je direktna posledica neuspešne prodaje osiguravajuće kuće DDOR "Novi Sad", piše "Press". Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mladjan Dinkić smatra da je loše što se samo jedan kupac sa niskom cenom javio na tenderu za DDOR i ocenjuje da je, ukoliko ponudjač ne bude predložio mnogo višu cenu, potrebno odustati od prodaje DDOR-a, jer može da se proda daleko skuplje.
Prema ocenama brokera i ekonomskih analitičara, strmoglav pad srpske berze uzrokovan je povlačenjem stranih investitora iz tendera za DDOR i veoma niskom ponudom italijanske kompanije "Fondijarija".
Oni su, naime, ponudili samo 186 miliona evra za DDOR "Novi Sad", koji kontroliše trećinu srpskog tržišta osiguranja, a vrednost DDOR-a je minimum 300 miliona evra.
To za "Press" tvrdi bivši direktor DDOR-a u Subotici Veselin Avdalović i dodaje da je 300 miliona evra cena ispod koje država i ostali akcionari ne bi trebalo da prodaju svoj udeo.
"Samo imovina se procenjuje na 40 miliona evra, ima fantastičnu infrastrukturu i kadrove, medju kojima ima čak 400 ljudi s visokim obrazovanjem. U paketu se prodaje i tržište, koje je, prema mom mišljenju, jedno od najperspektivnijih u Evropi, i u deset narednih godina doživeće pravi bum", kaže Avdalović.
Stručnjaci ukazuju da su strani investitori sada ubedjeni da su preduzeća na srpskoj berzi precenjena, jer je samo jedan investitor javno dao ponudu za preuzimanje druge po veličini osiguravajuće kuće u Srbiji. Broker "Sinteza invest grupe" Nenad Gujaničić kaže da je pad na Beogradskoj berzi jedan od najdramatičnijih reakcija investitora posle dvodnevne parlamentarne krize 8. i 9. maja.
"Ako kontrolni paket DDOR-a od 83 procenta niko nije bio spreman da plati više od 200 miliona evra, svaki racionalni investitor pita se koliko su onda opravdane trenutne tržišne kapitalizacije domaćih kompanija na Beogradskoj berzi", objašnjava Gujaničić.
Vlasnik konsultantske kuće "Argonauts konsalting" Zoran Čičak, koja je bila privatizacioni savetnik u prodaji "Kopaonika" osiguranju "Triglav", ukazuje na značaj drastičnog pada akcija Metals banke.
"DDOR ima vlasnički udeo u Metals banci. Vrednost njihovih akcija je pala za deset odsto. To je samo naznaka posledica koje prihvatanje veoma niske ponude "Fondijarije" može da ima. Razmatranjem te ponude država šalje signal da je spremna da svoje vlasništvo proda po najnižoj ceni u Evropi, a to će uticati na investicione odluke drugih stranih ulagača. Smatram da za DDOR mora da se plati mnogo više od ponudjenih 186 miliona", kaže Čičak.
On tvrdi da je ponuda koju je dala "Fondijarija SAI" rezultat loše vodjenog postupka.
"Izabran je loš privatizacioni savetnik, koji do sada nije prodao nijednu osiguravajuću kuću. Takodje, prošle godine smenjen je direktor DDOR-a, što je bilo potpuno pogrešno, kao i odlaganje prodaje koja je bila zakazana za 12. decembar 2006.
U isto vreme Narodna banka dala je više licenci za grinfild investicije stranim osiguravajućim kućama. Okolnosti na tržištu osiguranja mnogo su se promenile od 2006, kada se ovih 11 kompanija prijavilo na tender za DDOR, zato nije bilo ni realno očekivati njihovo pojavljivanje", objašnjava Čičak za "Press".
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mladjan Dinkić smatra da je loše što se samo jedan kupac sa niskom cenom javio na tenderu za DDOR, što je dokaz da procese privatizacije ne treba odugovlačiti.
On je ocenio da je, ukoliko ponudjač ne bude predložio mnogo višu cenu, potrebno odustati od prodaje DDOR-a, jer može da se proda daleko skuplje.
Ukoliko se značajno ne povisi cena, jedna od opcija je da se za šest-devet meseci ponovi tender, ali da se drugačije organizuje, objasnio je ministar. Druga opcija je da se eventualno odustane od privatizacije prodajom strateškom partneru i da se "ide na trenutnu dokapitalizaciju sa nekom medjunarodnom finansijskom organizacijom", rekao je Dinkić.
Prema ocenama brokera i ekonomskih analitičara, strmoglav pad srpske berze uzrokovan je povlačenjem stranih investitora iz tendera za DDOR i veoma niskom ponudom italijanske kompanije "Fondijarija".
Oni su, naime, ponudili samo 186 miliona evra za DDOR "Novi Sad", koji kontroliše trećinu srpskog tržišta osiguranja, a vrednost DDOR-a je minimum 300 miliona evra.
To za "Press" tvrdi bivši direktor DDOR-a u Subotici Veselin Avdalović i dodaje da je 300 miliona evra cena ispod koje država i ostali akcionari ne bi trebalo da prodaju svoj udeo.
"Samo imovina se procenjuje na 40 miliona evra, ima fantastičnu infrastrukturu i kadrove, medju kojima ima čak 400 ljudi s visokim obrazovanjem. U paketu se prodaje i tržište, koje je, prema mom mišljenju, jedno od najperspektivnijih u Evropi, i u deset narednih godina doživeće pravi bum", kaže Avdalović.
Stručnjaci ukazuju da su strani investitori sada ubedjeni da su preduzeća na srpskoj berzi precenjena, jer je samo jedan investitor javno dao ponudu za preuzimanje druge po veličini osiguravajuće kuće u Srbiji. Broker "Sinteza invest grupe" Nenad Gujaničić kaže da je pad na Beogradskoj berzi jedan od najdramatičnijih reakcija investitora posle dvodnevne parlamentarne krize 8. i 9. maja.
"Ako kontrolni paket DDOR-a od 83 procenta niko nije bio spreman da plati više od 200 miliona evra, svaki racionalni investitor pita se koliko su onda opravdane trenutne tržišne kapitalizacije domaćih kompanija na Beogradskoj berzi", objašnjava Gujaničić.
Vlasnik konsultantske kuće "Argonauts konsalting" Zoran Čičak, koja je bila privatizacioni savetnik u prodaji "Kopaonika" osiguranju "Triglav", ukazuje na značaj drastičnog pada akcija Metals banke.
"DDOR ima vlasnički udeo u Metals banci. Vrednost njihovih akcija je pala za deset odsto. To je samo naznaka posledica koje prihvatanje veoma niske ponude "Fondijarije" može da ima. Razmatranjem te ponude država šalje signal da je spremna da svoje vlasništvo proda po najnižoj ceni u Evropi, a to će uticati na investicione odluke drugih stranih ulagača. Smatram da za DDOR mora da se plati mnogo više od ponudjenih 186 miliona", kaže Čičak.
On tvrdi da je ponuda koju je dala "Fondijarija SAI" rezultat loše vodjenog postupka.
"Izabran je loš privatizacioni savetnik, koji do sada nije prodao nijednu osiguravajuću kuću. Takodje, prošle godine smenjen je direktor DDOR-a, što je bilo potpuno pogrešno, kao i odlaganje prodaje koja je bila zakazana za 12. decembar 2006.
U isto vreme Narodna banka dala je više licenci za grinfild investicije stranim osiguravajućim kućama. Okolnosti na tržištu osiguranja mnogo su se promenile od 2006, kada se ovih 11 kompanija prijavilo na tender za DDOR, zato nije bilo ni realno očekivati njihovo pojavljivanje", objašnjava Čičak za "Press".
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mladjan Dinkić smatra da je loše što se samo jedan kupac sa niskom cenom javio na tenderu za DDOR, što je dokaz da procese privatizacije ne treba odugovlačiti.
On je ocenio da je, ukoliko ponudjač ne bude predložio mnogo višu cenu, potrebno odustati od prodaje DDOR-a, jer može da se proda daleko skuplje.
Ukoliko se značajno ne povisi cena, jedna od opcija je da se za šest-devet meseci ponovi tender, ali da se drugačije organizuje, objasnio je ministar. Druga opcija je da se eventualno odustane od privatizacije prodajom strateškom partneru i da se "ide na trenutnu dokapitalizaciju sa nekom medjunarodnom finansijskom organizacijom", rekao je Dinkić.
Na pad berze utiče i politička situacija
Direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić ukazala je da na višednednevni pad vrednosti akcija srpskih kompanija utiču dešavanja na drugim finansijskim tržištima, ali i politička situcija u Srbiji.
"U celom regionu je primetan pad berzanskih indeksa, što utiče na dešavanja na Beogradskoj berzi, jer su se radi o skoro istim investitorima, a sa odredjenim vremenskim zakašnjem prenose se i kretanja na razvijenim finansijskim tržištima, gde su, takodje indeksi bili u padu", rekla je Dostanić za Betu.
Ona je naglasila da investitori pažljivo prate političku siticiju u Srbiji i čekaju razrešenje pitanja vezanog za budući status Kosova.
"Za one koji ulažu novac u akcije srpskih kompanija važno je kakve će biti mere Vlade Srbije u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, jer će one imati širi uticaj na dešavanja i u regionu", istakla je Dostanić.
Kompanije čijim akcijama se trguje na Beogradskoj berzi, kako je dodala, već duži period nisu ekonomski vezane za Kosovo, ali njihovu vrednost mogu da obore nepovoljni dogadjaji u okruženju.
"Uz sve to na kretanje berzanskih indeksa utiče i ono što se nudi na finansijskim tržištima. Bilo bi bolje da su na Beogradskoj berzi i akcije velikih i atraktivnih kompanije, pre svega iz oblasti energetika i telekomunikacija, koje mogu da podnesu velike uloge stranih investitora", ocenila je Gostanić.
Učešće stranih investitora poslednjih desetak dana, od kad je primetan pad indeksa najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi je približno kao i u vreme kad su indeksi bili u porastu. Juče je, na primer, njihovo učešće u ukupnoj ponudi, kao i u tražnji, bilo oko 68 odsto.
Procenu daljih kretanja berzanskih indeksa, prema rečima direktorke Beogradske berze, teško je dati, ali je izvesno da se ne može očekivati "nikakavo spektaklulatno poboljšanje".
"Sigurno je da sadašnja politička situacija ne može da traje dugo, kako ni kriza na ostalim finansijskim tržištima, i sa te strane će biti jasnije stanje za investitore koji već ulažu na Beogradskoj berzi ili o tome razmišljaju", navela je Dostanić.
Pad berze, kao ni rast, kako je dodala, ne može da traje u nedogled.
"U prvom kvartalu ove godine nagli rast akcija na Beogradskoj berzi bio je najvećim delom bez realne osnove. Na finansijsko tržište Srbije je ušao jedan broj špekulativnih investitora koji su očekivali velike zarade, ali su posle izašli, kad je počeo pad indeksa", objasnila je Dostanić.
Trenutni pad berzanskih indeksa, oslikan crvenom strelicom, kako je istakla, biće otrežnjenje i upozorenje za investitore da odluke donose na osnovu pouzdanih informacija, ali i za kompanije da dostavljaju što više podataka o poslovanju.
"Kad investitori pažljivo sagledaju opštu situaciju sigurno je da će se strelica promeniti u zeleno", procenila je Dostanić.
(MONDO/agencije)
"U celom regionu je primetan pad berzanskih indeksa, što utiče na dešavanja na Beogradskoj berzi, jer su se radi o skoro istim investitorima, a sa odredjenim vremenskim zakašnjem prenose se i kretanja na razvijenim finansijskim tržištima, gde su, takodje indeksi bili u padu", rekla je Dostanić za Betu.
Ona je naglasila da investitori pažljivo prate političku siticiju u Srbiji i čekaju razrešenje pitanja vezanog za budući status Kosova.
"Za one koji ulažu novac u akcije srpskih kompanija važno je kakve će biti mere Vlade Srbije u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, jer će one imati širi uticaj na dešavanja i u regionu", istakla je Dostanić.
Kompanije čijim akcijama se trguje na Beogradskoj berzi, kako je dodala, već duži period nisu ekonomski vezane za Kosovo, ali njihovu vrednost mogu da obore nepovoljni dogadjaji u okruženju.
"Uz sve to na kretanje berzanskih indeksa utiče i ono što se nudi na finansijskim tržištima. Bilo bi bolje da su na Beogradskoj berzi i akcije velikih i atraktivnih kompanije, pre svega iz oblasti energetika i telekomunikacija, koje mogu da podnesu velike uloge stranih investitora", ocenila je Gostanić.
Učešće stranih investitora poslednjih desetak dana, od kad je primetan pad indeksa najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi je približno kao i u vreme kad su indeksi bili u porastu. Juče je, na primer, njihovo učešće u ukupnoj ponudi, kao i u tražnji, bilo oko 68 odsto.
Procenu daljih kretanja berzanskih indeksa, prema rečima direktorke Beogradske berze, teško je dati, ali je izvesno da se ne može očekivati "nikakavo spektaklulatno poboljšanje".
"Sigurno je da sadašnja politička situacija ne može da traje dugo, kako ni kriza na ostalim finansijskim tržištima, i sa te strane će biti jasnije stanje za investitore koji već ulažu na Beogradskoj berzi ili o tome razmišljaju", navela je Dostanić.
Pad berze, kao ni rast, kako je dodala, ne može da traje u nedogled.
"U prvom kvartalu ove godine nagli rast akcija na Beogradskoj berzi bio je najvećim delom bez realne osnove. Na finansijsko tržište Srbije je ušao jedan broj špekulativnih investitora koji su očekivali velike zarade, ali su posle izašli, kad je počeo pad indeksa", objasnila je Dostanić.
Trenutni pad berzanskih indeksa, oslikan crvenom strelicom, kako je istakla, biće otrežnjenje i upozorenje za investitore da odluke donose na osnovu pouzdanih informacija, ali i za kompanije da dostavljaju što više podataka o poslovanju.
"Kad investitori pažljivo sagledaju opštu situaciju sigurno je da će se strelica promeniti u zeleno", procenila je Dostanić.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.
