Austrijska kompanija "Atek briksleg" pobednik je na tenderu za kupovinu Rudarsko topioničarskog basena (RTB) Bor sa ponudom od 466 miliona dolara, dok je ruska kompanija SMR na drugom mestu sa ponudom od 370 miliona dolara.
Pošto je Agencija za privatizaciju ranije najavila da će ponudjena cena biti isključivo opredeljujuća u izboru kupca sa kojim će početi pregovori radi potpisivanja Ugovora o kupoprodaji, "Atek" se može smatrati novim vlasnikom RTB, ukoliko budu dogovoreni uslovi ugovora.
Uslovima tendera predvidjeno je da će najboljim ponudjačem biti proglašen učesnik koji je ponudio najveću cenu za rudnik "RTB"-a, "Topionicu" i "Rafinaciju" u Boru, kao i rudnik "RTB"-a u Majdanpeku.
Potencijalni kupci morali su da dokažu da su u protekle dve poslovne godine imali godišnji prihod veći od 250 miliona dolara po godini, i da upravljaju imovinom u vrednosti od najmanje 600 miliona dolara.
Ponude će biti vazeće ako sadrže i obavezne elemente, a to su prihvatanje minimalne cene za predmetnu imovinu u iznosu 340 miliona dolara, prihvatanje minimalnog investicionog programa u iznosu od 180 miliona dolara i prihvatanje minimalnog socijalnog programa.
Preduslov za razmatranje ponuda je dostavljanje licitacione garancije u iznosu od deset miliona američkih dolara.
Agencija za privatizaciju Srbije će u roku od mesec dana oceniti ponude i saopštiti ko je pobednik tendera.
Kupac će, kako je rečeno, pored ponudjene cene morati da investira najmanje 180 miliona dolara u modernizaciju proizvodnje i da plati 48,2 miliona dolara za obrtnu imovinu RTB-a.
Pošto je Agencija za privatizaciju ranije najavila da će ponudjena cena biti isključivo opredeljujuća u izboru kupca sa kojim će početi pregovori radi potpisivanja Ugovora o kupoprodaji, "Atek" se može smatrati novim vlasnikom RTB, ukoliko budu dogovoreni uslovi ugovora.
Uslovima tendera predvidjeno je da će najboljim ponudjačem biti proglašen učesnik koji je ponudio najveću cenu za rudnik "RTB"-a, "Topionicu" i "Rafinaciju" u Boru, kao i rudnik "RTB"-a u Majdanpeku.
Potencijalni kupci morali su da dokažu da su u protekle dve poslovne godine imali godišnji prihod veći od 250 miliona dolara po godini, i da upravljaju imovinom u vrednosti od najmanje 600 miliona dolara.
Ponude će biti vazeće ako sadrže i obavezne elemente, a to su prihvatanje minimalne cene za predmetnu imovinu u iznosu 340 miliona dolara, prihvatanje minimalnog investicionog programa u iznosu od 180 miliona dolara i prihvatanje minimalnog socijalnog programa.
Preduslov za razmatranje ponuda je dostavljanje licitacione garancije u iznosu od deset miliona američkih dolara.
Agencija za privatizaciju Srbije će u roku od mesec dana oceniti ponude i saopštiti ko je pobednik tendera.
Kupac će, kako je rečeno, pored ponudjene cene morati da investira najmanje 180 miliona dolara u modernizaciju proizvodnje i da plati 48,2 miliona dolara za obrtnu imovinu RTB-a.
Vlasnik Ateka - biznismen na udaru pravosudja
Mirko Kovač, vlasnik austrijske kompanije "Atek Industris" (A-Tech Industries), koja je dala najveću ponudu, na udaru je austrijskog pravosudja zbog sumnje da je namernim stečajem oštetio mnoge ljude.
"Atek Industris" je medjunarodna industrijska grupacija sa sedištem u Beču. Zapošljava 13.500 radnika, a poslovne 2006. godine ostvarila je obrt u visini od 1,6 milijardi evra. Bavi se pogonskom tehnikom, izgradnjom postrojenja i mašina, kao i metalom.
Vlasnik grupacije, austrijski industrijalac Mirko Kovač (1948), sin madjarskih imigranata, 2000. godine je osudjen na šest meseci zatvora uslovno, zbog stečaja jedne u lancu diskoteka koje je posedovao širom Austrije. Posebnu pažnju javnosti izazvao je 2003. kupovinom 20 odsto udela u "VA Tehnologie" i 2004. preprodajom udela u "Simens AG". Prihod od ovih poslova on je uložio u druge poslove, kako bi ušao u švajcarski koncern "Unaksis", preneo je Tanjug.
Avgusta 2005. Kovač je pokušao da za 110 miliona evra otkupi austrijski "Bank Burgenland", ali je pokrajinska vlada odbila da odobri taj poslovni poduhvat.
Marta 2007. on je otkupio francuskog proizvodjača bakra "Žandr Dišavani" (Gindre Dućavany S.A), kao i dva manja engleska proizvodjača elektro-motora.
Jula ove godine je državno tužilaštvo Austrije saopštilo da je podiglo optužnicu protiv Kovača zbog "namernog stečaja", a pošto se radi o ponovljenom prekršaju - preti mu zatvorska kazna.
Sudski proces u ovom slučaju otpočeo je 17. septembra.
Novinar Hans Preterebner, koji piše knjigu o privrednom kriminalu u Austriji, posvetio je posebno poglavlje Kovaču. Tokom istrage Preterebner je naišao na preko 35 stečaja preduzeća koja su bila u direktnom posedu Kovača, odnosno pod njegovom upravom.
Kovač se na početku karijere bavio trgovinom isključivo sa zemljama istočne Evrope, a nakon raspada istočnog bloka okrenuo se projektima izgradnje i preprodaje nekretnina, pre svega kancelarijskog prostora i hotela. Tokom devedesetih bio je suvlasnik više najvećih diskoteka u Austriji.
Danas je suvlasnik i šef upravnog odbora "A-Tek Industris", koju je počeo da izgradjuje od 1997.
Mirko Kovač, inače, ne voli da se eksponira u javnosti i o njegovom privatnom životu se malo šta zna, izuzev da je oženjen i da ima dva sina.
"Atek Industris" je medjunarodna industrijska grupacija sa sedištem u Beču. Zapošljava 13.500 radnika, a poslovne 2006. godine ostvarila je obrt u visini od 1,6 milijardi evra. Bavi se pogonskom tehnikom, izgradnjom postrojenja i mašina, kao i metalom.
Vlasnik grupacije, austrijski industrijalac Mirko Kovač (1948), sin madjarskih imigranata, 2000. godine je osudjen na šest meseci zatvora uslovno, zbog stečaja jedne u lancu diskoteka koje je posedovao širom Austrije. Posebnu pažnju javnosti izazvao je 2003. kupovinom 20 odsto udela u "VA Tehnologie" i 2004. preprodajom udela u "Simens AG". Prihod od ovih poslova on je uložio u druge poslove, kako bi ušao u švajcarski koncern "Unaksis", preneo je Tanjug.
Avgusta 2005. Kovač je pokušao da za 110 miliona evra otkupi austrijski "Bank Burgenland", ali je pokrajinska vlada odbila da odobri taj poslovni poduhvat.
Marta 2007. on je otkupio francuskog proizvodjača bakra "Žandr Dišavani" (Gindre Dućavany S.A), kao i dva manja engleska proizvodjača elektro-motora.
Jula ove godine je državno tužilaštvo Austrije saopštilo da je podiglo optužnicu protiv Kovača zbog "namernog stečaja", a pošto se radi o ponovljenom prekršaju - preti mu zatvorska kazna.
Sudski proces u ovom slučaju otpočeo je 17. septembra.
Novinar Hans Preterebner, koji piše knjigu o privrednom kriminalu u Austriji, posvetio je posebno poglavlje Kovaču. Tokom istrage Preterebner je naišao na preko 35 stečaja preduzeća koja su bila u direktnom posedu Kovača, odnosno pod njegovom upravom.
Kovač se na početku karijere bavio trgovinom isključivo sa zemljama istočne Evrope, a nakon raspada istočnog bloka okrenuo se projektima izgradnje i preprodaje nekretnina, pre svega kancelarijskog prostora i hotela. Tokom devedesetih bio je suvlasnik više najvećih diskoteka u Austriji.
Danas je suvlasnik i šef upravnog odbora "A-Tek Industris", koju je počeo da izgradjuje od 1997.
Mirko Kovač, inače, ne voli da se eksponira u javnosti i o njegovom privatnom životu se malo šta zna, izuzev da je oženjen i da ima dva sina.
Kauli: Paket SMR veći za oko 200 miliona dolara
Džefri Kauli, generalni direktor ruske kompanije "SMR", u vlasništvu Olega Deripaske, izjavio je u petak u Beogradu da je ta kompanija za RTB Bor ponudila ukupno 832 miliona dolara i da je njena ponuda za oko 200 miliona dolara veća od ponude konkurentskog austrijskog "Ateka".
"Ukupna vrednost našeg paketa je 832 miliona dolara. Za kupovinu imovine ponudjeno je 370 miliona, a 462 miliona dolara namenjeno je za investiranje u RTB Bor", rekao je Kauli na konferenciji za novinare.
On je precizirao da je u iznos od 462 miliona dolara uračunata suma od 48 miliona dolara predvidjena za obrtna sredstva u RTB-u.
Direktor ruske kompanije izrazio je razočaranje što je odlučeno da se ponuda procenjuje na osnovu prodajne cene i dodao da to na dugi rok nije dobra odluka i da je potrebno da se više para uloži u regeneraciju borskog regiona i RTB-a.
"Verujemo da će se dugoročno pokazati da je načinjena greška. Nije ključno da se putem prodajne cene otplate dugovi koje vlada ima, nego je ključno da se investira u razvoj RTB Bora, da se garantuje kontinuitet u zapošljavanju i investiranja u regionu", ocenio je on.
Kauli je ocenio da proces još nije završen i da će njihova "ponuda i dalje ostati na stolu do trenutka dok se ne zaključi da 'Atek' može da zatvori finansijsku konstrukciju".
Kauli je "Ateku" poželeo uspeh u daljem pregovaranju, ali i izrazio zabrinutost za uspešno okončanje transakcije. "Ako rumunski "Kuprom" nije uspeo po nižoj ceni da zatvori konstrukciju, kako će onda on uspeti da je zatvori po višoj ceni", upitao je Kauli.
Direktor "SMR" izrazio je očekivanje da će u budućnosti možda ipak doći do pregovora sa vladom "jer se nudi nešto što je prihvatljivo ne samo za vladu, već i za narod koji tamo živi".
Na pitanje zašto je ponudjeno 370 miliona dolara za imovinu RTB ako je najavljeno da će jedini kriterijum izbora ponudjača biti prodajna cena, a ne i investicije, Kauli je odgovorio da su u toj kompaniji procenili da vrednost imovine nije veća od te sume.
"Nismo spremni da platimo nerealnu komercijalnu cenu za imovinu RTB", rekao je Kauli.
On je naglasio da su u SMR sada fokusirani na ovaj proces privatizacije, ali da su generalno zainteresovani za investiranje u Srbiju, odnosno za dugoročne i održive projekte, ali da je pre toga potrebno da "dobiju razjašnjenje koje su namere vlade kada su u pitanju investicije".
Agencija za privatizaciju najavila je ranije tokom dana da će u roku od mesec dana oceniti ponude i saopštiti ko je pobednik tendera.
Prvi tender za prodaju RTB-a poništen je jer prvoplasirani ponudjač, kompanija Kuprom, ni u dodatnom roku nije uplatila ponudjenu cenu od 400 miliona dolara.
Na tom tenderu je učestvovao i SMR, ali je diskvalifikovan jer je umesto minimalne cene od 266,7 miliona dolara ponudio jedan dolar za ukupnu imovinu RTB-a.
Na tom tedneru se nije pregovaralo sa drugoplasiranim ponudjačem, konzorcijumom Ist pointa i londonskog investicionog fonda ORN, koji je ponudio 340 miliona dolara, što je bila minimalna cena na ponovljenom tenderu.
Novim tenderom je predvidjeno da se u slučaju da se sa prvoplasiranim ponudjačem ne postigne dogovor može pregovarati sa drugoplasiranim ponudjačem.
(agencije/MONDO)
"Ukupna vrednost našeg paketa je 832 miliona dolara. Za kupovinu imovine ponudjeno je 370 miliona, a 462 miliona dolara namenjeno je za investiranje u RTB Bor", rekao je Kauli na konferenciji za novinare.
On je precizirao da je u iznos od 462 miliona dolara uračunata suma od 48 miliona dolara predvidjena za obrtna sredstva u RTB-u.
Direktor ruske kompanije izrazio je razočaranje što je odlučeno da se ponuda procenjuje na osnovu prodajne cene i dodao da to na dugi rok nije dobra odluka i da je potrebno da se više para uloži u regeneraciju borskog regiona i RTB-a.
"Verujemo da će se dugoročno pokazati da je načinjena greška. Nije ključno da se putem prodajne cene otplate dugovi koje vlada ima, nego je ključno da se investira u razvoj RTB Bora, da se garantuje kontinuitet u zapošljavanju i investiranja u regionu", ocenio je on.
Kauli je ocenio da proces još nije završen i da će njihova "ponuda i dalje ostati na stolu do trenutka dok se ne zaključi da 'Atek' može da zatvori finansijsku konstrukciju".
Kauli je "Ateku" poželeo uspeh u daljem pregovaranju, ali i izrazio zabrinutost za uspešno okončanje transakcije. "Ako rumunski "Kuprom" nije uspeo po nižoj ceni da zatvori konstrukciju, kako će onda on uspeti da je zatvori po višoj ceni", upitao je Kauli.
Direktor "SMR" izrazio je očekivanje da će u budućnosti možda ipak doći do pregovora sa vladom "jer se nudi nešto što je prihvatljivo ne samo za vladu, već i za narod koji tamo živi".
Na pitanje zašto je ponudjeno 370 miliona dolara za imovinu RTB ako je najavljeno da će jedini kriterijum izbora ponudjača biti prodajna cena, a ne i investicije, Kauli je odgovorio da su u toj kompaniji procenili da vrednost imovine nije veća od te sume.
"Nismo spremni da platimo nerealnu komercijalnu cenu za imovinu RTB", rekao je Kauli.
On je naglasio da su u SMR sada fokusirani na ovaj proces privatizacije, ali da su generalno zainteresovani za investiranje u Srbiju, odnosno za dugoročne i održive projekte, ali da je pre toga potrebno da "dobiju razjašnjenje koje su namere vlade kada su u pitanju investicije".
Agencija za privatizaciju najavila je ranije tokom dana da će u roku od mesec dana oceniti ponude i saopštiti ko je pobednik tendera.
Prvi tender za prodaju RTB-a poništen je jer prvoplasirani ponudjač, kompanija Kuprom, ni u dodatnom roku nije uplatila ponudjenu cenu od 400 miliona dolara.
Na tom tenderu je učestvovao i SMR, ali je diskvalifikovan jer je umesto minimalne cene od 266,7 miliona dolara ponudio jedan dolar za ukupnu imovinu RTB-a.
Na tom tedneru se nije pregovaralo sa drugoplasiranim ponudjačem, konzorcijumom Ist pointa i londonskog investicionog fonda ORN, koji je ponudio 340 miliona dolara, što je bila minimalna cena na ponovljenom tenderu.
Novim tenderom je predvidjeno da se u slučaju da se sa prvoplasiranim ponudjačem ne postigne dogovor može pregovarati sa drugoplasiranim ponudjačem.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
