Sa grčkog ostrva Lezbos danas je ka Atini krenuo veliki brod na kome se nalazi na hiljade izbeglica.


Jedan broj planira da ostane u Atini i pokuša novi život, dok većina planira da krene na sever i preko Makedonije i Srbije ka nekoj od zemalja EU.

Srbija je već mesecima izložena pravoj najezdi migranata. Najviše ih ima u opštinama na ulazu i izlasku iz zemlje, a i prestonica, pogotovo deo oko Železničke stanice, puna je Sirijaca, Avganistanaca, Pakistanaca i pripadnika drugih naroda koji beže od sukoba u svojim državama. 

Ljudi u Srbiji su uglavnom blagonakloni prema migrantima i saosećaju s njima, ali državni organi više puta do sada su upozorili da Srbiji treba pomoć za zbrinjavanje tolikog broja ljudi.

Sa druge strane, Mađarska gradi ogradu duž granice sa Srbijom u dužini od 175 kilometara, kako bi zaustavila ogroman talas ilegalnih imigranata. Ograda bi trebalo da bude završena do 31. avgusta, jer radovi napreduju punom parom. Do sada je više od 110.000 ilegalnih migranata prešlo granicu, kažu Mađari.

UNHCR: EU NE ČINI BAŠ MNOGO...

Evropska unija čini veoma malo u rešavanju izbegličke krize koja preti humanitarnom katastrofom, izjavio je danas portparol UNHCR-a za srednju Evropu Babar Baloh.

"Evropa može mnogo više da uradi, a ne čini baš mnogo, odnosno, kad nešto i uradi - to je suviše malo, suviše kasno", rekao je Baloh u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

Aktuelna situacija, prema njegovim rečima, "zahteva kolektivnu i dalekosežnu reakciju Evrope, zasnovanu na humanitarnim principima...da se radi o ljudskim bićima koja beže od rata u zonama konflikta".

"Evropa bi, takođe, mogla da učini mnogo više u pogledu istinske solidarnosti i podele odgovornosti, i to kako širom EU - u zemljama poput Grčke, Italije, Mađarske, Bugarske, tako i u zemljama na granici Unije, kao što su Makedonija i Srbija. Ono što smatramo da EU pre svega treba da razume i da prizna jeste da je ovo izbeglička kriza, a ne migrantska kriza, kako je mnogi evropski poitičari etiketiraju", istakao je Baloh.

Povodom podizanja ograda, poput one koju je Bugarska podigla prema Turskoj ili Mađarska na granici sa Srbijom, Baloh je rekao da "postavljanje barijera i podizanje ograda nije nikakvo rešenje".

"Mi nismo protiv toga da razne zemlje obezbeđuju svoje granice, one na to imaju pravo, ali po međunardnom pravu koje se odnosi na sve, kao i po evropskim humanitarnim zakonima, traženje azila nije zločin. Dakle, ako ljudi zatraže azil i međunarodnu zaštitu, oni treba da budu pušteni da uđu u zemlje pred čije granice su došli. U tom smislu, nije nimalo korektna praksa podizanje ograda koje treba da spreče izbeglice i tražioce azila da uđu u neku zemlju", naveo je Baloh.

Prema njegovim rečima, radi se o ljudima "koji su videli smrt svojim očima i za njih u toj situaciji nema drugog izlaza osim da beže".

"Nije u redu da Evropa, koja je pozornica najviših standarda ljudskih prava, okreće leđa tim ljudima i da im zatvara svoja vrata. Izgubili smo osnovnu ljudsku saosećajnost i razumevanje", naveo je portparol UNHCR-a za srednju Evropu.

Baloh je ukazao na činjenicu da su 90 odsto izbeglica prihvatile najsiromašnije zemlje i da "Evropa ima sredstva i ona može mnogo više da uradi".

"Evropa može da obezbedi mehanizam za prihvatanje tražilaca azila, Evropa može da priušti prihvatanje izbeglica i da im osigura zaštitu; Evropa ima sredstva da u tu svrhu investira u Italiju i u druge susedne oblasti, a u slučaju potrebe Evropa treba da demonstrira da je spremna da podeli odgovornost i prihvati deo ljudi koji stigne u Grčku, Italiju i druge zemlje. Zašto bi taj teret bio ostavljen samo Grčkoj, Italiji i drugim zemljama"? zapitao je on.

"Evropa je veliki entitet, ali problem sa kojim smo danas suočeni jeste da zemlje koje raspolažu sa najviše resursa i mogu da učine mnogo više, jesu upravo one zemlje koje nameću restriktivne politike", zaključio je Baloh.