Iz resornog ministarstva odbacuju kritike da bi to predstavljalo diskriminaciju i poručuju da je cilj zaštita onih kojima je socijalna pomoća zaista i potrebna.

Donošenje takvog zakona je pomenuo premijer Aleksandar Vučić u nedavnom razgovoru sa kancelarkom Nemačke Angelom Merkel, navodeći da je Srbija saglasna sa programom Nemačke za smanjenje finansijske pomoći tražiocima azila, te da veruje da će ukidanje socijalne pomoći u toms mislu drastično smanjiti njihov broj.

Organizacija Amnesti internešenel  pozvala je ranije danas Vučića da preispita nameru da se takav zakon zaista usvoji, jer će, prema njihovom mišljenju, usloviti da oni koji budu deportovani u Srbiju vrlo verovatno ponovo napuste zemlju.

Osim toga, Amnesti Internešenel navodi da bi takve mere predstavljale diskriminaciju po članu 21 Ustava Srbije.

Na kritike te organizacije ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin odgovara da stati na put prevari nikad nije diskriminacija već da bi sve drugo bilo diskriminacija.

"To je diskriminacija prema onima kojima je socijalna pomoć zaista potrebna, a ne mogu da je dobiju zato što je koristi neko ko ne treba da je koristi. Mi donosimo uskoro novi zakon o socijalnoj zaštiti kojim se reguliše i način dobijanja socijalne pomoći, ali i način kako se ona gubi", rekao je Vulin.

Diskriminacija bi, kako navodi, bila da država zatvara oči pred onima koji koriste i našu pomoć i pomoć druge države, odnosno koriste nešto što im ne pripada.

"Ovo će biti jedan od načina kako se može izgubiti pravo na socijalnu pomoć, jer ukoliko možete da isfinansirate put u Nemačku i boravite tamo neko vreme, ukoliko se lažno predstavljate i štetite ugledu Srbije, uzimate nekome ko je pravi azilant mogućnost da bude smešten u Nemačkoj i uzimate socijalnu pomoć nekome kome je zaista potrebna, naravno da ćete u Srbiji izgubiti socijalnu pomoć", navodi ministar.

Da Srbija ne može biti talac nekoliko hiljada ljudi koji traže azil u zapadnoj Evropi smatra i komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić, koji je za rekao da oni time ugrožavaju beli šnegen i ugled Srbije u svetu.

Iz organizacije Amnesti internešnel podsećaju da je Nemačka u avgustu najavila planove o vraćanju do 90.000 odbijenih tražilaca azila i osoba sa neregularnim statusom u Srbiju, te da je od vizne liberalizacije, između 2010. i 2014. godine, oko 71.740 srpskih državljana zatražilo azil u Nemačkoj, a da Romi čine 85 odsto onih koji traze azil.