U pitanju je mapa urađena po podacima UNHCR-a, a prema kojima je iz zemalja nekadašnje Jugoslavije od 1991. godine izbeglo ili je raseljeno između 3,7 i četiri miliona ljudi. Iako je većina promenila mesto življenja u okviru bivših republika, nikako nije zanemarljiva brojka od 600.000 do 800.000 ljudi koji su emigrirali u zemlje EU, a njih 10-15.000 azil je zatražilo u SAD i Australiji.

Prema tim podacima, u Nemačkoj je završilo čak 320.000 bivših Jugoslovena, 75.000 ih je otišlo u Švedsku, 55.000 u Austriju, a 43.000 u Holandiju...

Inače, Srbija je, gotovo dve i po decenije od početka ratova i izbeglištva, još uvek zemlja sa najvećim brojem izbeglica u Evropi. U Srbiji, kako je nedavno saopšteno živi 277.890 prisilnih migranata sa prostora bivše SFRJ. Najviše ih živi u Vojvodini, a najmanje u južnoj i istočnoj Srbiji.

Broj izbeglica i drugih ljudi raseljenih zbog sukoba u svetu dostigao je 2014. godine rekord od 60 miliona, navedeno je u ovogodišnjem izveštaju Visokog komesarijata UN za izbeglice.

Pre samo deset godina zabeleženo je 37,5 miliona izbeglica i raseljenih, a povećanje njihovog broja između 2013. i 2014. godine najveće je do sada.

Veliko povećanje broja izbeglica počelo je od izbijanja sukoba u Siriji 2011. godine, kada je zabeležen do sada najveći broj ljudi prisiljenih da napuste svoje domove.

Broj izbeglica je povećan u poslednjih pet godina i zbog sukoba u Africi, između ostalog u Libiji, Maliju, Nigeriji, zatim na Bliskom istoku, (u Siriji, Iraku i Jemenu) u i Ukrajini.

Najviše ljudi koji su zbog ratova napustili svoje domove prošle godine došlo je iz Sirije (7,6 miliona interno raseljenih i 3,88 miliona izbeglica), iz Avganistana (2,59 miliona) i iz Somalije (1,1 milion.) Više od polovine su deca.

Samo 126.800 vratilo se prošle godine u region iz kojeg potiču, što je najmanje za poslednju 31 godinu.