Zakon predviđa do 100 puta manje takse tako da za stambene objekte, koji su građeni bez ikakve dozvole i kontrole a država ih je do danas ignorisala, ako su veličine do 100 metara kvadratnih taksa iznosi 5.000 dinara, do 200 kvadrata 15.000, do 300 kvadrata 20.000 dinara, a više od 300 kvadrata 50.000 dinara.

Kada je reč o komercijalnim objektima, taksa do 500 kvadrata iznosiće 250.000 dinara, za objekte od 500 do 1.000 kvadrata 500.000 dinara, za one do 1.500 kvadrata milion dinara, a više od te kvadrature tri miliona dinara.

Oko 700.000 vlasnika koji su ranije predali zahteve za legalizaciju treba samo da plate taksu, dok ostali koji nisu predali nijedan dokument moraće da plate taksu i podnesu izveštaj o zatečenom stanju objekta.

Najviše polemike izazvao je član 5. budući da je opozicija tvrdila da omogućava legalizaciju objekata ljudi bliskih vlasti, što je resorna ministarka Zorana Mihajlović demantovala poručivši da zakon nema ime i prezime.

Za opoziciju je u raspravi bio sporan član 5. u kome se, pored ostalog, navodi da predmet ozakonjenja ne može biti objekat izgrađen u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog dobra, osim vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor, a koji prema njihovom mišljenju dokazuje njihove tvrdnje da se zakon donosi kako bi bili legalizovani objekti funkcionera sa vlasti.

Prema usvojenom zakonu, ne može biti ozakonjen objekat izgađen u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog dobra, osim vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor u drugom stepenu zaštite prirodnog dobra.

Takođe, predmet ozakonjenja ne može biti ni objekat izgađen u zaštitnom pojasu puta, železnice, dalekovoda, vodotoka ili poletno-sletne staze.

Rušenje nezakonito izgrađenog objekta u smislu tog zakona neće se izvršavati do pravosnažno okončanog postupka ozakonjenja.

Mihajlović je poručila da Zakon o ozakonjenju objekata za cilj ima da se ozakoni sve što može da se ozakoni.

Prema njenim rečima, ceo proces ozakonjenja mogao bi da bude završen u roku od najviše godinu dana.

Ona očekuje da će oko 95 odsto njih moći da se legalizuje, dok će ostali biti srušeni.

Na osnovu satelitskih snimaka svih nekretnina u Srbiji inspekcija će moći, od trenutka usvajanja zakona, da uporedi stanje tako da će sve što bude izgrađeno nakon usvajanja zakona biti rušeno.

Građani Srbije koji su legalno gradili, platili sve one ne male dažbine uredno i na vrede, i nadalje treba da rade što su i godinama unazad – da plaćaju porez na svoju imovinu.