Država ne namerava da ograniči slobodu kretanja emigranata, nego da epidemiološkim tretmanom spreči mogućnost pojave ili proširivanja bilo kakve zaraze, tvrde u resornom ministarstvu. Žurović: U centrima nema mesta, polovina luta Srbijom
Državni sekretar u za izbeglice resornom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nenad Ivanišević, objasnio je za Tanjug kontroverznu odluka da se obavlja kontrola ulazaka i izlazaka iz prihvatnih centara "s obzirom na epidemiološku situaciju".
"To znači da iz kampa možete da izađete ako ste epidemiološki tretirani i prilikom ulaska u kamp ćete biti epidemiološki tretirani. Ja to ne vidim da je ikakvo ograničenje kretanja nego je upravo borba da se spreči mogućnost da se bilo kakva zaraza pojavi ili proširi", kaže Ivanišević i navodi da ne postoji zakonska mogućnost ograničavanja slobode kretanja nikoga, osim u izuzetno teškim i restriktivnim uslovima.
Kako je naveo, telesne vaši pojavile su se uglavnom kod emigranata koji borave na otvorenom, u parkovima, te da je to normalna stvar s ozbirom na povećan broj ljudi i na niži nivo higijene.
"Upravo zato, mi smo inicirali i zamolili sve nevladine organizacije da prestanu sa aktivnostima koje se dešavaju u parku upravo da bi svi ti ljudi imali mesto u smeštajnim kapacitetima", navodi Ivanišević, koji je član radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova.
Tvrdi da nisu tačni navodi da su se telesne vaši među emigrantima pojavile upravo u centrima za azil zbog nehigijenskih uslova.
"To nije istina. Tvrdim da su higijenski uslovi u svakom od naših centara na visokom nivou. Svi oni koji u to ne veruju pozvao bih ih da posete centre, da krenu od Sirije pa do Nemačke da vide kakvi su uslovi zbrinjavanja u Srbiji. Tvrdim da su uslovi zbrinjavanja migranata u Srbiji najbolji, počevši od Sirije pa sve do Nemačke i ko god tvrdi suprotno, mislim da u ovom momentu ne govori istinu", rekao je Ivanišević
Država se, kaze, u oktobru prošle godine obavezala da će obezbediti 6.000 mesta za migrante.
"Veoma smo blizu tog broja. Upravo danas završavamo razgovor sa Delegacijom EU koja treba da nam pomogne. Mi ćemo do kraja sledećeg meseca imati svih 6.000 mesta, već sad imamo skoro 5.000 mesta i za svakog migranta koji se nalazi u Srbiji mi imamo mesta", rekao je Ivanišević.
On kaže da ne mogu svi emigranti biti u Beogradu, te da ima mesta u centrima u Preševu, Sjenici, Tutinu i nekim drugim kapacitetima koji su, navodi, jako dobri.
Ivanišević kaže da na smeštaj, na kapacitete niko ko je došao iz sveta nikada nije imao primedbe na uslove i rad sa migrantima, dodajući da se i dalje dobro i na kvalitetan način brine o tim ljudima, te da u centrima koji su zagrejani imaju kuvane obroke.
"Primedbe primamo k znanju, veoma su nam značajne, ali naša poruka je - pomozite nam da migranti zimu dočekaju u centrima, a ne na otvorenom i to se odnosi ne samo na beogradski park nego se odnosi i na Horgoš i na Kelebiju", kaže Ivanišević.
Plan je, kaže, da se u narednih mesec dana i migranti sa Horgoša i Kelebije premeste u prihvatne centre jer je to jedini način na koji može na kvalitetno da se brine o tim ljudima.
ĐUROVIĆ: U CENTRIMA SAMO POLOVINA IZBEGLICA
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je danas da se u Srbiji nalazi između 7.000 i 10.000 migranata, da je oko 4.600 migranata u centrima za azil, dok ostali lutaju jer u smeštajnim centrima nema mesta.
Đurović je na konfereniciji u Beogradu o migrantima, kazao da je od 8.956 ljudi koji su izrazili nameru za dobijanje azila u Srbiji, samo 540 podnelo zahtev.
"Šta je sa svim ovimo ostalim ljudima?", pitao je on i dodao da su od početka godine do 1. oktobra izdateo 204 lične karte, a dodeljeno samo 24 odobrenja za azila što pokazuje, kako je rekao, da sistem ne funkcioniše i da je spor.
Po podacima sa terena, naveo je Đurović, na ulicama Beograda je najmanje 1.000 migranata, a na severu Srbije 800 do 1.000. On je rekao da nije volja tih ljudi da borave po parkovima i ulicama, već su tamo jer nemaju gde drugde da budu.
"Smeštajni kapaciteti su puni, nema mesta u svim centrima", rekao je Đurović i dodao da su "uslovi u centrima neujednačeni, jer u pojedinim centrima nema dovoljno kreveta, ćebadi, tople vode i higijenskih uslova".
On je rekao da u Centru za azil u Krnjači u sobi sa šest kreveta spava 13 migranata, da se centar ne čisti, da ljudi peru veš bez deterdženata, da im nedostaje odeća, a da mnogo migranata ne uspeva da svakog dana dobije hranu.
Kako je rekao, nepovoljni higijenski uslovi u centrima za migrante doveli su do problema s vašima i šugom.
"Te pojave su nastale u centrima za azil gde se ne pere ćebad, nema tople vode, nema higijene, a, s druge strane, imaju preporuke da se ti ljudi zatvore u centrima zbog okoline, a u njima su se razboleli", rekao je Đurović i pohvalio Centar za migrante u Preševu u kojem su uslovi dobri.
On je dodao da se oko 300 migranata nalazi na granici s Makedonijom, a da se sve više zemalja "ograđuje" i da u Srbiji ostaje sve veći broj ljudi.
"Srbija nema odgovor na izbegličku krizu. Nepovećanje smeštajnih kapaciteta i ograničavanje kretanja tih ljudi ne bi rešilo situaciju... Ljudi imaju pravo na smeštaj, pogotovo ako hoće da traže azil - po Ustavu (Srbije) i Konvenciji o statusu izbeglica", rekao je on.
Po njegovim rečima, Srbija je dužna da poveća smeštajne kapacitet, da obezbedi higijenske uslove u smeštaju za migrante, kao i da im izda potvrde koje bi im olakšale neke postupke, među kojima je i odlazak kod lekara.
Đurović je rekao da je neophodno uspostaviti procedure za utvrđivanje da li je neko ekonomski migrant ili ne, a ne konstantno govoriti o ekonomskim migrantima koji dolaze iz Avganistana čime se u javnosti "ubija razumevanje" za te ljude.
