Ministar se, prilikom zatvaranja ilegalnog doma za stare u Višnjičkoj Banji po anonimnoj prijavi, zahvalio građanima što su počeli da odgovaraju na apel ministarstva i što su razumeli koliko je bitno upozoriti da ilegalni domovi postoje i da su pretnja za zdravlje, život, bezbednost svakog korisnika.

"Ovde čak imamo i indicija da su neke osobe dovedene mimo svoje saglasnosti i protiv svoje volje i nadamo se da će to Tužilaštvo kvalifikovati na poseban način. Ovi ljudi ovde nemaju elementarnu zdravstvenu negu, nemaju odgovarajuće uslove, pravila. Ministarstvo će nastaviti da insistira na politici licenciranja, da insistira na tome da rade samo oni koji imaju dozvolu da rade", istakao je ministar.

Prema njegovim rečima, cilj ministarstva nije da nekoga kažnjava ili zatvara, već da se zakon poštuje i da svi ljudi kojima je potreban smeštaj u odgovarajućim domovima imaju najvišu moguću zaštitu.

"Ako to znači zatvaranje-biće i zatvaranja. Očekujem podršku drugih organa države, očekujem da se ozbiljno shvati kada dođemo do doma, da slučajevi ne stoje u sudovima i ne zastarevaju. Tragedija iz Pančeva ne sme više nikada da se ponovi, ne sme da se dopusti da isto lice može nekoliko puta da radi istu stvar", rekao je Vulin.

Ponovio je da se na sajtu Ministarstva rada nalazi spisak svih legalnih domova za stare i još jednom apelovao na sve da ne ostavljaju svoje roditelje u bilo kom domu koji nije na listi Ministarstva rada.

Govoreći o konkretnom ilegalnom domu na adresi Branislava Stankovića 37 u Višnjičkoj Banji, Vulin je rekao da će prvo biti obavešteni srodnici korisnika, koji su dužni da ih preuzmu, a ukoliko ne mogu iz bilo kog razloga, korisnici nelegalnog doma biće upućeni u skladu sa rešenjem Centra za socijalni rad u odgovarajući gerontološki centar.

"Ministarstvo će inače raditi na tome, ne samo da povećava svoje kapacitete, već i da podstakne privatne preduzetnike da se otvaraju novi smeštajni kapaciteti. Ali, manjak kapaciteta nije opravdanje. Za ovo nije opravdanje, za to imamo dovoljno smeštaja", rekao je ministar.

On se još jednom založio da se zakonska regulativa značajno pooštri, kada je u pitanju držanje ilegalnih domova za stare, jer to je, smatra, velika opasnost i dodao da niko nema pravo da ljudsko biće ostavi u nehumanim uslovima, mimo volje i da ga drži bez ikakvog zakonskog osnova.

Načelnica Inspekcije socijalne zaštite Biljana Zekavica rekla je da će taj ilegalni dom dobiti zabranu rada, protiv vlasnika će biti pokrenuti postupci, ali i da nije uobičajeno da se prilikom prvog zatvaranja i zabrane rada pokrene postupak pred sudom.

"Svakom dajemo šansu da ispuni naše naloge i u nekom roku, ako želi legalno da radi, preda zahtev za licencu. Nije nam cilj zatvaranje privatnog sektora, već prevođenje u legalne vode. Svako će dobiti šansu, ukoliko ima ozbiljne namere da se tim bavi", rekla je Zekavica.

U ilegalnom domu za stare u Višnjičkoj Banji, zatečeno je 20 korisnika, a 19 kreveta, jedna baka bila je smeštena u dnevnoj sobi.

Dom nema nikakav protivpožarni sistem, ni kuhinju, niti trpezariju. Postoje dva mala kupatila za sve te korisnike, jedno u prizemlju i jedno na spratu i samo jedna osoba je brinula o njima, koja nije prijavljena.

Dom je APR-u registrovan od februara ove godine kao privredno društvo, dok je dvadesetogodišnji vlasnik, koji se pojavio nakon poziva inspekcije, tvrdio da dom radi od juna.

Takođe, korisnica doma D.V. (70) rekla je novinarima da je u tom domu protiv svoje volje, odnosno, da ju je tu smestio brat bez pitanja, te da ne dobija nikakvu terapiju, osim Bromazepama od tri miligrama jednom dnevno.

Druga korisnica N.C., smeštena u jednu od pet četvorokrevetnih soba, takođe tvrdi da su je "deca smestila mimo svoje volje" i da je mislila da ide u bolnicu i da je deci ostavila vikendicu i stan u Braće Jerkovića, a "oni tako".

Kaže da nije zadovoljna i da bi išla kući i sve vreme je to i vikala- "hoću kući, hoću kući..."

U domu je u poseti majci bio i jedan čovek, koji je, ne želeći da se predstavi, rekao da je potpisao ugovor, da poznaje vlasnika, što ga je opredelilo za taj dom, te da nije znao da li je legalan ili ne, što mu "nije bilo važno, budući da poznaje vlasnika".

Jedna korisnica navela je da je svojevoljno došla, jer joj je nedavno umro muž i da nema kuda, a kada su je inspektori obavestili da se dom zatvara i da moraju da obaveste njene da je preuzmu, te zvali njenog sina, rekla je "Hvala vam, ispunila mi se želja, da sin dođe po mene".

Inače, smeštaj u tom nelegalnom, neuslovnom domu iznosio je 35.000 dinara mesečno.