• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Staro sajmište: Izgradnja memorijalnog kompleksa

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je da nikada nismo bili bliže izgradnji memorijalnog kompleksa na Starom sajmištu.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je, povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, da Beograd pamti i poštuje sve žrtve Drugog svetskog rata i da je važno da negujemo kulturu sećanja kako se događaji iz prošlosti ne bi ponovili.

On je istakao da nikada nismo bili bliže izgradnji memorijalnog kompleksa na Starom sajmištu.

"Logor na sajmištu je jedini prostor Holokausta u Evropi koji nije na dostojan način obeležen i mi ćemo to promeniti. Završena je izrada Nacrta zakona o budućem memorijalnom centru na Starom sajmištu, a on će imati ne samo memorijalni već i obrazovni, muzeološki i naučnoistraživački karakter. Jedan od najvećih problema, zbog koga toliko dugo ništa nije bilo urađeno, jesu komplikovani imovinsko-pravni odnosi, a ovaj zakon će upravo pomoći da se oni lakše prevaziđu", rekao je gradonačelnik.

Staro sajmište mora postati memorijalni kompleks

Prvi objekat koji će se staviti u funkciju memorijalnog kompleksa je centralni logorski objekat - Centralna kula. Gradonačelnik je ocenio da su razne vlasti proteklih sedam decenija pokazivale nemar prema tom prostoru na obali Save, između Brankovog i Starog savskog mosta.

"Njegovo očuvanje i pitanje njegove memorijalizacije je pokazivanje brige o istoriji i žrtvama logora Staro sajmište", zaključio je Mali.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

keja

Od ukupno 17.800 Jevreja koliko je živelo u Srbiji i Banatu, ubijeno je njih 14.800 (83,1 %)[4]. Ako se ne računaju 1.200 jevrejskih izbeglica koje je rat zatekao u Srbiji, od 16.600 Jevreja, poreklom sa teritorije pod okupacijom Nemaca od aprila 1941, ubijeno je oko 13.600, odnosno 82 %[4]. Oko 6.320, ili 42,5 %, je izgubilo život u Jevrejskom logoru Zemun ili ubrzo nakon odvođenja iz njega[4]. Po istoričaru Kristoferu Brauningu, ubijanje srpski Jevreja na Sajmištu je „začeće“ šireg plana da se unište evropski Jevreji[8]. Konstruisanje kamiona i njegova upotreba u ubijanju, „nagovestilo je efikasnost i rutinsku hladnokrvnost koje će kasnije biti usavršena u logorima smrti“[7]. U Jevrejskom logoru Zemun, za menje od dva meseca, nestala je skoro polovina od ukupnog broja Jevreja sa teritorije okupirane Srbije. Tako je Srbija postala prva teritorija pod nacističkom okupacijom koja je proglašena za „očišćenu od Jevreja“ (Judenfrei).

Nirvana

@keja Tuzno, a stratiste na sta lici, bitno je da se gradi muzicka fontana na Slaviji.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU