Osiromašeni uranijum već godinama uzima danak u Srbiji, tvrdi deo stručnjaka, a tome u prilog ide i to što se sve više ljudi bori s rakom, povećava se broj novoobolelih, ali i umrlih.
Doktor Slobodan Čikarić, profesor Medicinskog fakulteta i radiolog u penziji, tvrdi da, prema višegodišnjim istraživanjima, apsolutno postoji veza između povećanog broja malignih oboljenja u Srbiji i osiromašenog uranijuma koji je NATO bacio na našu teritoriju.
"Dolazi 'Milosrdni anđeo' i posipa 15 tona osiromašenog uranijuma koji u toku ratnih dejstava se pretvara u uranijum okside, mikronskih dimenzija. Vazdušne struje odnose prašinu u više slojeve atmosfere, nakon čega vetrovi raznose tu prašinu po Srbiji i Balkanu. Bugari i Grci su merili zračenja tokom ratnih dejstava – mart, april, maj 1999. godine i utvrdili da je povišeno zračenje za 20-30 odsto. Prema tome, oni koji tvrde da se ta prašina nije širila s teritorije Kosova i Metohije, bili su u zabludi, i zašto to tvrde ne znam", kaže Čikarić koji je i predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka.
On navodi da je i sam imao iskustvo da se radioaktivna prašina širila na velika rastojanja kada se dogodila katastrofa u Černobilju 1986. godine - merio je zračenje na teniskim terenima "Partizana" u Beogradu.
"Reč je o radioaktivnom jodu 131 čije je vreme poluraspada osam dana. Zračenje je bilo povišeno i tada je bilo zabranjeno igrati tenis na tim terenima tri meseca. Černobilj je udaljen od terena Partizana u Beogradu 1.020 kilometara i to je dokaz da je prašina mikronskih dimenzija s Kosova mogla da stigne do Beograda, Sofije, Atine, Subotice u toku posleratnih dejstava i to nekoliko meseci, možda i cele 1999. godine je lutala po Balkanu", tvrdi Čikarić.
Radioaktivna prašina se spušta na zemlju i ljudi je udišu, a onda dolazi u površinske vode, a kasnije uranijum uzimaju i biljke i životinje:
"U PKB-u je bilo oko 7.000 krava muzara, 10.000 junadi, 10.000 svinja, ovaca... kokoške koje nose nekoliko miliona jaja godišnje… tako su mlečni proizvodi, meso, mesne prerađevine ušle u trgovinski lanac Beograda. Beograđani su s jedne strane udisali, a s druge unosili radioaktivni otpadni materijal digestivnim putem. Dozvoljena količina uranijuma 238 u jednom litru vode je 0,4 bekerela. Ako je u oblaku bio jedan kilogram prašine uranijuma 238 to je 12,4 miliona bekerela koji pada po Beogradu", objašnjava radiolog koji NATO uranijum i porast broja obolelih od raka u Srbiji dovodi u direktnu vezu.
MALIGNI TUMORI, CRNA STATISTIKA
"Od 2001. do 2010. pratili smo kretanje malignih tumora u Srbiji i utvrdili da je stopa incidencije (broj novodijagnostikovanih slučajeva raka u definisanoj populaciji) rasla dva odsto godišnje. Ona je 2010. bila veća za oko 20 osto u odnosu na 2001. Ta stopa rasta od dva odsto je četiri puta brže rasla nego u Nemačkoj, Švedskoj, Engleskoj, a u SAD-u je u isto vreme opadala za 0,6 odsto godišnje", kaže predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka.
I stopa mortaliteta od malignih tumora, kako navodi, je rasla 2,5 odsto godišnje tako da je 2010. godine za 25 odsto bila veća nego 2001 - centralna Srbija i Vojvodina – 330.000 novoregistrovanih i 180.000 umrlih.
Kod sistemskih tumora, leukemije i limfoma, stopa incidencije i mortaliteta naglo je skočila 2006. godine, tvrdi Čikarić.
"To je vreme kada se završio prosečan latentni period za leukemiju i limfome u odnosu na bombardovanje - sedam i po godina. Latentni period je vreme od momenta dejstva kancerogenog agensa do kliničke manifestacije tumora", objašnjava dugogodišnji profesor Medicinskog fakulteta.
Kada se završio latentni preiod 2006. godine, stopa incidencije, kako navodi naš sagovornik, naglo raste - 59 odsto, a stopa mortaliteta je čak 118 odsto i viša je nego 2005!
"Taj nagli skok, kao kaskada, 2006. godine može da se tumači samo na jedan način - da je u životni milje stanovnika centralne Srbije, na kome je sprovedeno desetogodišnje istraživanje (oko pet i po miliona svih uzrasta i oba pola), stigao neki kancerogeni agens koji je istovremeno delovao na celokupno stanovništvo, mesec, dva tri, četiri pet, ili celu godina", istakao je dr Čikarić.
PREDNJAČIMO U UMIRANJU OD KANCERA
Čikarić tvrdi da je jedino moguće objašnjene da je stigla radioaktivna prašina s Kosova i Metohije ne samo na centralnu Srbiju, već celu zemlju i Balkan.
"Delovala je, i zbog toga je sedam i po godina kasnije došlo do porasta malignih tumora. Mi imamo najveću stopu mortaliteta, umiranja, od malignih tumora u Evropi. Što se tiče stope incidencije, nismo na prvom mestu u Evropi, ali kako se sve to dešavalo, i u kojoj meri je uranijum uticao da se to dešava, to je bitno", dodao je Čikarić.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je za 15.000 - 33.000 obolelih od raka kriv osiromašeni uranijum, a umrlih od 10.000 do 18.000.
U muškoj populaciji rak pluća je na prvom mestu, a u ženskoj rak dojke.
Čikarić je zamerio pojedinim epidemiolozima koji tvrde da NATO bombe nisu štetne po zdravlje ljudi u Srbiji.
"Oni se vode time da je stanovništvo ostarilo, da smo gojazna nacija, da mnogo pušimo i pijemo i kasno se javljamo lekaru. To što epidemilozi objašnjavaju je daleko od pameti. Jesu faktori rizika i duvan i alkohol, i debljina i fizička neaktivnost, koji utiču na pojavu karcinoma, ali ne na ovaj način kao što smo mi utvrdili u slučaju osiromašenog uranijuma", kaže Čikarić.
On tvrdi da se potomstvo s psihofizičkim malformacijama može javiti kroz nekoliko generacija.
"Kad je bila katastrofa u Černobilju 1986. onda su genetičari izračunili da se mogu rađati potomci s psihofizičkim malformacijama 800 godina kasnije, jer je latentni period za takve potomke mnogo veći. I kroz generacije mogu se desiti posledice", navodi Čikarić i dodaje da epidemiolozi o leukemiji i limfomima neće mnogo da govore.
"Kaskadu leukemije i limfoma izbegavaju, a to je direktna veze, koju niko ne može da pobije. Pa nije nacija ostarila preko noći, ili se ugojila za tri meseca, niti je u toj meri pila i pušila", kaže Čikarić.
SLUČAJ FUKUŠIMA
U Fukušimi u Japanu je 2011. godine došlo do havarije u nuklearnom reaktoru nakon zemljotresa.
"Amerikanci su pomagali Japanu i vozili razne namirnice. Nosač aviona 'Ronald Regan' je prolazio pored Fukušime na 150-200 kilometara. Tokom putovanja otkrili su kontaminiranu palubu broda od radioaktivnog otpadnog materijala iz Fukušime. Izvršili su dekontaminaciju, a 79 mornara je iduće godine tužilo japansku vladu i vlasnika Fukušime tražeći odštetu jer su se, ne svojom voljom, našli u zoni visokog rizika od radijacije, koji može da izazove kancerogenezu i mutaciju genoma", kaže Čikarić.
On navodi da su tražili 12,5 miliona dolara po jednom mornaru iako niko od njih nije oboleo od karcinoma. Na kraju je japanski sud presudio da dobiju odštetu ali "samo po dva miliona dolara" po jednom mornaru.
"Sad pogledajte našu situaciju, radioaktivni materijal je stigao u Srbiju 1999, nije bio na nivou kao iz Fukušime, ali je bio povećan nivo radijacije. Ako se to zvanično utvrdi i nadležna Svetska organizacija prihvati naš izveštaj gde ćemo argumentovano dokazati vezu između uranijuma i karcinoma, mogli bismo da dobijemo odštetu a to bi se automatski prenelo i na druge bombardovane zemlje – Irak, Avganistan, Siriju, Libiju…", objašnjava naš sagovornik.
Čikarić kao primer navodi i slučaj italijanskih vojnika. "U Bariju u bolnici piše – svi koji su iz bilo kog razloga boravili na Kosovu i Metohiji da se podvrgnu pregledu. Od 558 italijanskih vojnika 47 je umrlo, a svi su bili na Kosovu, tri puta".
Nakon bombardovanja SRJ u Pčinjskom okrugu su na četiri lokacije pronađena neeksplodirana zrna bojeve municije i ona su smeštena u Vinči, kao i drugi radioaktivni materijal – u skladištu koje nije adekvatno.
"To je pokušaj samoubistva – donositi radioaktivni materijal na 12 kilometara od Beograda. Šta u slučaju zemljotresa, požara, poplava, ili čak neko novo bombardovanje, ako tu pogodi to bi bilo kao atomska bomba", istakao je radiolog.
Zanimljivo je i da su bojevom municijom najviše bombardovali po Jugoslaviji poslednjih deset dana od početka "Milosrdnog anđela".
Izvedeno je oko 112 udara, od čega je 98 bilo na Kosovu i Metohiji, 12 u južnoj Srbiji, a dva u Crnoj Gori. Od toga, 60 odsto su bili civilni ciljevi. Na Kosovu je najviše gađan rejon Podujeva s okolnim selima, okolina Kosovske Mitrovice, deo oko Dečana, Đakovice, Prizrena i drugih mesta.
Vazdušni napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine i trajali su 11 nedelja. U njima je, prema različitim procenama, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.
NATO je izvodio napade na SRJ s brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi i u SAD.
U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture...
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina