"Kod nas i dalje ne postoji svest da treba nešto da saznajemo, a ceo sistem obrazovanja je uspostavljen tako da se ništa ne menja", rekao je Vučić novinarima posle razgovora sa državnim sekretarom za obrazovanje, istraživanja i inovacije Švajcarske Maurom Del Ambrođom.

"Za nas ne postoji ništa značajnije od obrazovanja", poručio je premijer na skupu u Privrednoj komori posvećenom dualnom obrazovanju.

"Kod nas se pojavila filozofija diplome, a izgubila filozofija rada", primetio je premijer i kao tri problema u smislu uvođenja dualnog obrazovanja koje će omogućiti zaposlenje, pomenuo nedostajući pravni okvir, nezainteresovanost domaćih privrednih subjekata i neprilagođenost ljudi ali i tržišta.

On je ocenio da su u ovom trenutku ključni nosioci razvoja novog načina mišljenja strane kompanije.

Kako je rekao, naše opredeljenje jeste da budemo u EU ali i da odlučimo kojem delu želimo i hoćemo da pripadamo.

Vučić: OVO je najvažnija tema za budućnost

Da li želimo da idemo tamo da molimo za novac za fondove ili bismo da pripadamo onom delu koji će uvek da pronalazi izlaz iz svake krize u promenama u sebi u velikom radu, inovacijama i naučno tehnološkom razvoju, upitao je premijer i poručio da ćemo upravo zobg toga da izdvajamo sve više i više novca u inovativne tehnologije, u nauku u digitalnu Srbiju.

Sa Švajcarcima vodimo taj projekat, naveo je premijer i dodao da je ta zemlja dala milion franaka za tehnološki park u Beogradu, a da je Srbija izdvojila i 20 puta više da investira u taj sektor.

Izneo je podatak da Švajcarska svake godine ulaže 20 milijardi evra u inostranstvu samo u istraživanje i još 14 milijardi što je na nivouz ukupnog BDP Srbije.

Premijer je, poručivši da će Srbija u naredne tri godine Srbija imati rest od 3,5 do 4 odsto, ocenio da to neće biti održivo ukoliko ne reformišemo obrazovanje.

Inače, odgovarajući na pitanja novinara, Vučić je rekao da je uvođenje dualnog obrazovanja velika promena i da ukoliko budemo u tome uspeli da ćemo se pridružiti najrazvijenijim zemljama Evrope.

U tom je smislu pomenuo primer Švajcarske u kojoj deca počinju da zarađuju i sa 15 godina, dok u Srbiji, primetio je, počinju i sa 30, čime se gubi trećina radnog veka.

Premijer je naveo da je svestan da će biti mnogo otpora u prihvatanju dualnog obrazovanja, da će čak iz privrede verovatno tražiti i subvencije, ali je dodao da se to pitanje u zemljama sa dualnim obrazovanjem uopšte ne postavlja, jer, kako je objasnio, privatnik ima koristi od toga.

Zato je, dodao je, važno da se u čitav proces država što manje meša.

Švajcarci nam pomažu oko reforme škola


USKORO JAVNA RASPRAVA


Zakon o dualnom obrazovanju uskoro bi trebalo da se nađe na javnoj raspravi, najavio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

On je podsetio da je pre pet meseci napravljen dobar Akcioni plan, čiji je jedan deo upravo uvođenje dualnog obrazovanja u zakonske okvire.

"Razvoj privrede je u ekspanziji, a razvoj dualnog obrazovanja ga prati", naznačio je Ssarčević.

Kako je rekao, prethodni period obeležio je intenzivan rad na terenu, tokom kojih su predstavnici ministarstva, sa ljudima iz PKS, lokalnih samouprava i sa tražišta rada, radili na planu upisa u srednje škole za narednu školsku godinu, koji će se razlikovati od dosadašnjeg i biće u skladu sa potrebama privrede.

"Misllim da nam optimizam može potkrepiti ono što smo videli na terenu, interesovaje kompanija i škola", istakao je Šarčević.

On je pohvalio saradnju sa PKS, koja daje dobre rezultate.

"Sve ono iz Akcionog plana je ostvarivo. Platforma je urađena, sugestijesu stigle, radimo i sa sindikatima i do kraja nedelje ćemo uobličiti nacrt i vrlo brzo će se Zakon o dualnom obrazovanju naći na javnoj raspravi", rekao je Šarčeivić.

On je podvukao da je Zakon o dualnom obrazovanju u tesnoj vezi sa Zakonom o srednjem obrazovanju i Zakonom o visokom obrazovanju.

Predsednik PKS Marko Čadež istakao je da je Vlada Srbije kao jedan od prioriteta postavila upravo uvođenje dualnog sistema obrazovanja i da je na tome do sada urađeno mnogo.

On je istakao da dualno obrazovanje iz eksperimentalne faze polako ulazi u redovni sistem obrazovanja, koji bi trebalo da zaživi od nove školske godine.

Da bi do toga došlo, dodao je Čadež, naredni korak je novi regulatorni okvirs, istakavši da PKS sa Ministarstvom prosvete i drugim partnerima već nekoliko nedelja intenzivno radi na tome.