Zaštita životne sredine je, uz vladavinu prava, jedan od apsolutnih prioriteta nove briselske administracije (čitaj: Evropske komisije) i tu neće biti nikakvih kompromisa.
Zemlje takozvanog "Zapadnog Balkana" (Srbija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija), koje čekaju u predvorju Evropske unije, imaju svoje adute kada je reč o ekologiji. Opet, postoje i mnogobrojni problemi, pre svega kada se uzmu u obzir finansije, ali ima mnogo toga što zavisi od nas samih. Samo, pitanje je da li postoji volja za tim...
Tokom Beogradskog bezbednosnog foruma, koji je održan danas, istaknuto je da Zapadni Balkan ima najveći potencijal u Evropi što se tiče obnovljive energije, bez obzira da li je reči o vodi, suncu ili vetru i ocenjeno da bi to trebalo da se iskoristi kao snažan argument u pregovorima o priključenju Evropskoj uniji.
"Briselu treba poručiti da Zapadni Balkan može biti važna komponenta promene Evrope i da je u stanju da pomogne EU", izjavio je bivši bugarski ministar za zaštitu životne sredine Julijan Popov.
Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju i nekadašnja ministarka za evropske integracije Albanije Majlinda Bregu je rekla da EU razmatra novi pristup proširenju prema Zapadnom Balkanu.
"Ceo svet je fokusiran na zelenu ekonomiju i zaštitu životne sredine, a gradovi Zapadnog Balkana su među najzagađenijima na planeti", izjavila je Majlinda Bregu.
Prema njenim rečima, 84 odsto stanovništva Zapadnog Balkana smatra da su klimatske promene veliki problem, ali 60 odsto nije zabrinuto zbog zagađenja vazduha.
"Nijednoj privredi u regionu zaštita životne sredine nije prioritet", ukazala je Majlinda Bregu.
Vlatka Matković iz Alijanse za zdravlje i životnu sredinuje konstatovala da granice ne mogu zaustaviti zagađenje vazduha.Ono šteti zdravlju ne samo ljudi na Zapadnom Balkanu, već i u ostatku Evrope, izjavila je Vlatka Matković.