Srbija udiše otrovni vazduh: Evo koji gradovi su najugroženiji

Više lokacija u našoj zemlji našlo se poslednjih dana među najzagađenijima, a Beograd u prvih pet.

MONDO/Stefan Stojanović

Beograd je u četvrtak bio peti na listi najzagađenijih gradova u svetu, prema merenjima sajta "Ervizual".

I sajt "Beoekom", koji je pod zajedničkom ingerencijom Grada Beograda i Gradskog zavoda za javno zdravlje, ocenio je da je zagađenje u glavnom gradu dostiglo četvrti, crveni nivo, a u mernim stanicama na Starom gradu i na Novom Beogradu vazduh je bio u ljubičastoj, najopasnijoj zoni.

Ništa bolja nisu bila ni neka druga mesta po Srbiji! Građane već danima, ponovo, guše kancerogene praškaste materije, čađ, ali i opasni benzen.

Zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine, pokazuju da su ovih dana najzagađeniji Niš, Smederevo, Beograd, Pančevo, Valjevo, Kosjerić, Subotica, Obrenovac, Zaječar, Novi Sad, Beočin...

Ko sve zagađuje vazduh? Termoelektrane "ubice", ali nisu jedine

"Nije reč samo o Srbiji, već je ovim zagađenjem pogođen čitav region", objašnjava za "Novosti" Goran Trivan, ministar životne sredine.

NIŠ OBARA REKORDE

Nišlije već danima udišu veoma zagađen vazduh! Koncentracije praškastih materija bile su i do sedam puta veće od dozvoljenih. Lokalne vlasti istakle su da su počele sa izradom Plana kvaliteta vazduha i da će taj dokument, na dugoročan način, sagledati i rešavanje problema aerozagađenja. Grad na Nišavi najviše guše upotreba fosilnih goriva i pojačani saobraćaj.

"Ovaj problem neće sam od sebe da se reši. Sve je u rukama države i lokalnih samouprava, koje su odavno bile dužne da po zakonu urade kratkoročne i dugoročne planove za kvalitet vazduha i prema njima sprovedu mere. Naročito ako znamo da su uzroci zagađenja u gradovima ložišta, saobraćaj i industrija. Opštine moraju u svojim budžetima da izdvajaju određena sredstva za gašenje individualnih ložišta".

Kako objašnjava Trivan, lokalnim samoupravama opet je poslato pismo upozorenja, da urade ta dokumenta. Sledeći koraci su inspekcijski nadzor i kažnjavanje.

"I sami zagađivači bi trebalo da vode računa o emisiji štetnih gasova, a da ih kontrolišu inspekcije", ističe Trivan.

Nedavno je i Svetska zdravstvena organizacija saopštila da od jakih infekcija disajnih puteva, zbog zagađenog vazduha u zatvorenom prostoru i napolju, u svetu godišnje umre 600.000 dece mlađe od 15 godina.

NAJOPASNIJE ZA DECU

Zdravstvene tegobe se mogu javiti u celoj populaciji, s tim što se kod osetljivih grupa, kao što su stari, deca i osobe sa bolesnim srcem i plućima, mogu javiti ozbiljnije zdravstvene tegobe nego u populaciji zdravih osoba - kažu u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograda.

Pulmolozi upozoravaju da najsitnije toksične čestice PM 2,5 najviše ugrožavaju decu, jer mogu trajno da oštete njihova pluća, koja se razvijaju do treće godine.