Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je na sopstvenu inicijativu postupak kontrole Ministarstva životne sredine zbog prekomerne zagađenosti vazduha većeg broja gradova a koja traje već duži vremenski period.
Takvu je meru Zaštitnik preduzeo ocenivši da Ministarstvo ali i drugi nadležni državni organi nisu preduzeli a ni sproveli nijednu konkretnu meru, te da je potrebno da se aktivnije pristupi rešavanju problema zagađenosti vazduha.
U saopštenju koje je doastavio medijima Pašalić podseća da je još 2018. u Srbiji kvalitet vazduha zvanično bio ocenjen trećom kategorijom, što znači da je bio prekomerno zagađen i to u Beogradu, Kraljevu, Valjevu, Kragujevcu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Užicu, Smederevu i Kosjeriću.
"U svim ovim mestima uzrok prekomernog zagađenja bile su suspendovane čestice PM10 i/ili PM2,5. Prema dostupnim podacima doprinos drumskog saobraćaja je bio po 6% za obe navedene zagađujuće materije, dok je većina emisija dolazila iz toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta", naveo je Ombudsman.
Dodao je da je takav trend nastavljen i u 2019. godini, tačnije da je i dalje prekomerno zagađen vazduh u Beogradu i u drugim gradovima u Srbiji, što "nedvosmisleno ukazuje na neophodnost preduzimanja hitnih mera u cilju uspostavljanja preporučenih bezbednosnih granica za kvaliteta vazduha".
S obzirom da do građana dolaze različite informacije o vrednovanju dobijenih rezultata zagađenja kao i o uzrocima zagađenja i merama koje Ministarstvo životne sredine preduzima ili razmatra da preduzme, Pašalić je tražio da ovaj organ dostavi obaveštenje o sledećim činjenicama i okolnostima:
1. Iz kojih razloga uprkos negativnim ocenama kvaliteta vazduha u 2018. godini Ministarstvo životne sredine nije blagovremeno preduzelo ili predožilo konkretne mere u cilju smanjenja zagađenja vazduha i unapređenja energetske efikasnosti.
2. Tražio je objašnjenje o tome da li je Ministarstvo izvršilo analizu osnovnih, dominatnih uzročnika visokog stepena zagađenja pojedinačno po gradovima i jedinicama lokalne samouprave, a s obzirom da stručna javnost ukazuje na više različitih uzročnika zagađenja vazduha i to sagorevanje uglja lošeg kvaliteta u termoelektranama, intenzivniji saobraćaj, individualna ložišta i trenutni vremenski.
3. Zaštitnik traži i objašnjenje o tome da li je u odnosu na utvrđene najznačajnije uzročnike zagađenja vazduha Ministarstvo životne sredine predvidelo i predložilo preduzimanje hitnih kratkoročnih, ali i dugoročnih mera u cilju njihovog suzbijanja i koje su to mere, i ukoliko nije iz kojih razloga to nije učinjeno.
4. Konačno na spisku zahteva Zaštitnika je i da li se javnost redovno i potpuno informiše o trenutnom stanju, odnosno da li se građanima pruža dovoljno podataka o vrsti i obimu informacija o izmerenim vrednostima, njihovom značaju, kao i o uticaju koje izmerene vrednosti zagađujućih materija mogu imati na njihovo zdravlje.
Zaštitnik je odredio i rok od 15 u kojem traži da Ministarstvo odgovori na ova pitanja, a nakon sagledavanja odgovora i procene on će obavestiti javnost o daljim koracima.