"KORENITE PROMENE U OBRAZOVANJU", Ministarstvo izrađuje Strategiju 2030.

Ministar prosvete Mladen Šarčević već uveliko najavljuje "korenite promene" u obrazovanju, koje će biti obuhvaćene novom strategijom do 2030. godine. Roditelji i đaci pripremite se, evo šta vas sve očekuje...

Ono oko čega se najviše polemislao ovih dana jesu promene koje se tiču polaganja matura.

Šarčević je naglasio da ove godine mala matura ostaje nepromenjena, dok se u naredne dve godine očekuje sasvim novi digitalni sistem polaganja.

Pored toga što će kombinovani test na maloj maturi zameniti PISA zadaci, najverovatnije će biti promenjen i način bodovanja za upis u srednju školu.

Uspeh iz srednje škole sada nosi 60 bodova, dok na testovima đaci maksimalno mogu da osvoje 40 bodova.

Ministar je naveo da će se to bodovanje najverovatnije menjati, te da će tako uspeh iz škole nositi 50 bodova, dok će na tri testa đaci maksimalno moći da osvoje 50 bodova.

Međutim, zbog prošlogodišnjih incidenata koje su pratili polaganje male mature, resorni ministar istakao je da će 2020. biti promenjen način na koji će se distribuirati i pregledati testovi.

Ministar objašnjava da će se testovi štampati u novoj štampariji koja će biti u Fabrisovoj ulici u Beogradu, a koju su dobili ministarstvo i Zavod za vrednovanje kvaliteta.

"Radimo sigurne testove, imamo kamere, neće biti policije. Testove neće pregledati nastavnici tamo gde su polagani već će svi biti poslati pod pratnjom u škoske uprave gde će se skenirati. Odatle idu na ocenjivanje u Beograd i to će biti u Grafičkoj školi u kojoj ima najviše prostora i zadovoljava uslove", rekao je Šarčević danas na predstavljanju Strategije Ministarstva do 2030. godine

On je demantovao da će ove godine novi testovi biti stavljeni pred đake, navodeći da će osmaci kao i do sada polagati tri testa - test znanja iz srpskog jezika, test znanja iz matematike i kombinovani test koji obuhvata pitanja iz istorije, geografije, biologije, hemije i fizike.

Ministar objašnjava da će prelaz ka novom sistemu polaganja biti postepen i da će za to biti pripremani i đaci i nastavnici.

"Cilj je da 2022. godine imamo novi i digitalni sistem kao i u modernim evropskim državama, na kom će se zaista proveravati znanje i neće biti moguće da neko prođe bolje, a poseduje manje znanja", rekao je ministar.

Kada je reč o sadržini testova koji će biti promenjeni od naredne godine, a potpuno od 2022. ministar kaže da se u prethodnim godinama pokazalo da test koji se koristi ne ispunjava u dovoljnoj meri ocekivanja koja imamo od završnog testa.

On je dodao da će u ovoj godini biti novih mera koje se odnose na tehnički deo male mature kao i na obuku profesorskog kadra za novi sistem.

Pored potpunog redizajniranju testa i male mature koraci su i nabavka kompjutera za sve đake, a kako kaže, ove godine biće još 35.000 novih računara za đake.

Kada je reč o tehničkom delu sada ima 17 centara sa Kosovom i Metohijom.

Ministar je najavio da se ide ka tome da sve srednje škole imaju jednosmenski sistem nastave.

"Pošto je to još u fazi pilot projekta koji se sporvodi u samo nekiliko škola, reakcije đaka i roditelja su više nego pozitivne", izjavio je Šarčević i objasnio da je velika prednost toga što srednjoškolci mogu mnogo kvalitetnije da iskoriste vreme posle nastave u školi.

Međutim, problem je, kako je naveo što veliki broj srednjih škola mora da bude infrastrukturno adaptirano za tako nešto, i to je pre svega prepreka koja koči da se ovaj projekat u potunosti sprovede.

Šarčević je naglasio da će bez obzira na promene i dalje jako insistirati na bezbednosti dece u školama, što je prema njegovim rečima radna obaveza svih zaposlenih u školi da vode računa o tome.

Resorni ministar je sa celim svojim timom koji učestvuje u izradi Strategije najavio da će u narednom periodu svakog meseca biti predstavljen plan za različite segment školstva kako bi javnost imala mogućnost da učestvuje u tome.

Prema njegovim rečima za mart je predviđeno da se prezentuje desetogodišnji plan razvoja za srednje škole, zatim u aprilu učenički i studentski standard i investicije, u maju nauka, a u junu visoko obrazovanje.

"Krajnji cilj nam je da posle oktobra Strategija bude usvojena", rekao je Šarčević.