Čuveni "big-mek" indeks britanskog "Ekonomista" ukazuje da je većina svetskih valuta potcenjena u odnosu na američki dolar. Kako tu "stoji" naš dinar?
Otkako je uveden 1986. godine, kao polušaljivi način prikazivanja kupovne moći po svetu, ugledni časopis "Ekonomist" svake godine objavljuje svoj "big-mek" indeks, gde najpoznatiji i najrašireniji svetski proizvod brze hrane predstavlja meru kojom se određuje odnos valuta u svetu.
Prema poslednjim podacima, većina svetskih valuta je ojačala u odnosu na dolar u poslednje vreme, kao posledica slabljenja tenzija između SAD i Kine i optimističnijih pogleda na globalni privredni rast.
Gledajući kineski juan, on je procenjen da je jeftiniji nego što bi trebalo da bude, jer "big-mek" tamo košta 21,50 juana, što je 3,12$, a u SAD je 5,67$. To je razlika od 45 odsto, ali kada se ukalkuliše i razlika u BDP po glavi stanovnika između dve zemlje, ispada da je juan potcenjen za oko 8 odsto.
Na prvi pogled "potcenjeno" nije dobro za Kineze, ali u trgovini je zapravo suprotno jer to znači da su kineski proizvodi jeftiniji u svetu i više se kupuju nego isti američki. Kina je, inače, tek skinuta sa liste zemalja koje Vašington optužuje da su "manipulatora valutom" da namerno obaraju vrednost domaćeg novca kako bi njihova privreda bila konkurentija u svetu.
Obaranje valute, doduđe, ima i negativne efekte, jer onda poskupljuju krediti koje su država i privreda uzeli u stranoj valuti (evrima i dolarima).
Domaća valuta je potcenjena i u Čileu, i to 40 odsto, doduše ne zbog politike manipulacije već zbog nemira koji su inicirani antivladinim protestima od oktobra prošle godine.
Još je slabija turska lira, 61 odsto prema dolaru, čemu je uzrok i trvenje Ankare i Vašingtona zbog turskog vojnog ulaska u Siriju.
Samo dve svetske valute su trenutno prejake prema dolaru – norveška kruna u švajcarski franak, ali i za ovaj poslednji iz Vašingtona gunđaju da je preslab i stavili su Švajcarsku na "sivu" listu zemalja koje se posmatraju zbog potencijalnog namernog potcenjivanja valute.
A DINAR?
Na "Ekonomistovoj" listi, naravno, nema dinara, pa smo mi pokušali da primenimo isti princip i na srpsku valutu.
Prema grubi računicama, dinar je "pogrešne" vrednosti za nekih 7 odsto, pošto "big-mek" u Srbiji košta 320 dinara, odnosno 3,03$, a američki BDP (nominalni, po glavi stanovnika) je 65.111$ prema srpskih 8.200$.
To bi značilo da dinar ne treba da oslabi, već da ojača i to na otrpilike 110 dinara za evro, dato prebacimo u valutu koju Srbi više razumaju, odnosno koja im je bliža i u kojoj računaju za ozbiljnije kupovine u svakodnenvom životu.
Na "prejak dinar" koji smeta jačem izvozu ukazuju neki srpski ekonomski analitičari, dok drugi ukazuju da je vrednost dinara dobra jer srpski izvoz raste uprkos slabljenju tražnje na (za Srbiju dominantnom izvoznom) evropskom tržištu.
I Narodna banka Srbije, koja je prošle godine prilično energično "branila evro" od jačanja dinara (zašta je potrošeno dinara za kupovin 2,7 milijardi evra) ima svoj jaki argument. Svetski finansijski autoritet, banka JP Morgan, proglasila je dinar kao najrealnije vrednovanu valutu u 2019. godini u svetu (uz filipinski i meksički pezos, kao i peruanski sol).
Dinar, po svemu sudeći, neće slabiti ali ni mnogo jačati, ni u 2020. godina ali hoće padati dolar jer, ukazuje "Ekonomist", "zelena novčanica" je i dalje ostala jaka prema istorijskim standardima.
"Big-mek" indeks je baziran na teoriji pariteta kupovne moći valuta i, na duge staze , devizni kursevi bi trebalo da se prilagode i da budu jednaki ceni iste korpe robe i usluga u različitim zemljama. U "Ekonomistovoj" korpi se nalazi samo jedan proizvod – "big-mek".
Čuveni hamburger iz Mekdonaldsovih franšiza uzet je jer je proizvod koji se, manje-više identičan, prodaje u više od 100 zemalja na svetu.
Ovaj indeks i njegovi tvorsi prepioručuju za "uzimanje sa rezervom" jer čak ni kod tako raširenog proizvoda kao što je hamburger nisu svuda relativno isti troškovi poslovnog prostora, plata, sirovina...
