"Radio sam u Beloj kući kao stažista u vreme bombardovanja Jugoslavije, Ja sam 'sejao' priče objavljivane u 'Vašington postu'. To je bilo prodavanje rata i objašnjavanje njegovih vrlina. Moj trenutak istine je došao malo kasnije", rekao je Mojn za Politiku.
On je dodao da je želeo da se internacionalizam poklopi sa buđenjem progresivnih politika, ali da je tek posle iračkog rata shvatio da je u svojim dvadesetim bio angažovan oko nečega što je imalo užasne posledice.
Mojn objašnjava šta znači "sejanje" priča.
"Tokom rata, posebno u modernim vrmenima, ima malo novinara koji dobijaju mnogo pristupa. Vlada kontroliše informacije i ja sam imao zadatak, to se zvalo 'javna diplomatija' i mogao sam da dostavljam novinarima pojedine fakte o ratu", naveo je on.
Mojn kaže da nije objavljivao sve činjenice "već samo one koje su bile naklonjene našem predstavljanju rata".
"Problem je što je bilo malo nezavisne novinarske potrage za činjenicama. U vreme Vijetnama novinari su tražili više sopstvene istine, što sada nije slučaj sa američkim ratovima", zaključio je profesor.