Srbija u NATO: "To zavisi od Srbije, voleli bismo da smo zajedno"

Vojna neutralnost Srbije je nešto na čemu sadašnja vlast inisistira i za šta dobija pohvale. Pre nekoliko dana, vlast u Srbiji dobila je pozitivnu kritiku od ruskog ambasadora Aleksandra Bocana-Harčenka, koji je rekao da Srbija vodi "najbolju politiku na Zapadnom Balkanu".

Odnos Srbije i NATO je nešto o čemu se stalno priča. Srbija je od 2006. godine članica NATO Programa "Partnerstvo za mir", ali dok se nekada govorilo o "evro-atlantskim integracijama", ono "atlantski" se u međuvremenu, izgubilo, i sada se govori isključivo o "evropskim integracijama". Još je sveže sećanje na bombardovanje 1999. godine...

"Radili smo sve te stvari, a vi ćete birati šta želite da radite i koliko želite da razvijete ovaj odnos, a mi ćemo biti tu za vas. Naravno da podstičemo Srbiju da radi više i razvijamo odnos kako bi on bio jači", rekao je Fogo.

PROČITAJTE I OVO: Zašto nikada neću zaboraviti NATO bombardovanje

Pre nekoliko dana ruski ambasador u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko, održao je predavanje u Beogradu o ruskoj politici na Balkanu i pomenuo je NATO, u negativnom smislu. Rusija, rekao je Harčenko, vidi širenje NATO kao pretnju, a istakao je i da mu nisu jasni, niti je iko objasnio kako to da prisustvo NATO donosi ekonomski prosperitet.

I ovaj visoki predstavnik NATO-a upravo to tvrdi:

"Stabilnost i bezbednost koju je NATO doneo stvorili su poverenje. Poverenje kod stranih investitora. Ljudi žele da dođu i ulože svoje resurse i novac u budućnost vaše zemlje. Možete to videti ovde u Srbiji. Stopa nezaposlenosti se smanjila, sada je ispod 10%. Vaš godišnji rast je oko 4,5%, te brojeve niste dugo videli, situacija i ekonomski pokazatelji izgledaju dobro. Bilo bi dobro da ostanete na toj putanji, da se krećete ka evro-atlantskim institucijama. U mestima kao što je BIH, oni ne mogu bez stranih investitora koji ulažu dosta sopstvenog kapitala. Jednom kada postignete to, tržišna ekonomija će procvetati i ljudima će stizati dividende. Sve počinje od stabilnosti i bezbednosti. Ne možete imati jaku ekonomiju bez poverenja, stabilnosti i bezbednosti, a to ne ne dolazi samo od jakih vojnih snaga, već i od jakih, sposobnih, kredibilnih i etičkih policijskih snaga i ministra unutrašnjih poslova koji će čuvati granice od krijumčara i nasilnih ekstremističkih organizacija. Tako da ono što NATO želi da ovde doprinese je od koristi za građane ovih zemalja", kaže Džejms Fogo.

Na pitanje  o misiji KFOR-a na Kosovu, Fogo kaže da snage alijanse ne favorizuju nikoga.

"Oduvek smo radili na tome da održimo visok stepen poverenja svih naroda na Kosovu i u Srbiji, bilo to Albanci ili Srbi na Kosovu ili bilo koji drugi narodi i dijaspore unutar Kosova, ali takođe i unutar granica Srbije. Mi izvršavamo Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, prema kojoj je naš mandat da održavamo sigurno i bezbedno okruženje kako bi omogućili slobodu kretanja širom Kosova. To znači na severu, jugu, istoku i zapadu. Mi nikoga ne favorizujemo. Imamo jake snage, nas je tu 3.600", rekao je on.

Na potpitanje da li ima bilo kakvih planova za povlačenje, on kaže da to zavisi od uslova.

"Tako da kako odnosi i stabilnost postaju bolji, državne institucije postanu više demokratske i više sposobne da se brinu o sebi, onda će jednog dana NATO razmotriti smanjenje svog prisustva. Ali što se tiče današnje situacije, mi ostajemo ovde. Imali smo izbore na Kosovu i oni sada formiraju novu vladu. Očekujem da to potraje mesec ili dva tokom predstojećeg prazničnog perioda. Srbija se sama nalazi pred izborima koji će biti na proleće, u martu ili aprilu.

O izjavi francuskog predsednika Emanuela Makrona da je NATO "doživeo moždanu smrt", Džejms Fogo kaže da se sa tim uopšte nse slaže.

"Ja sam se školovao u Francuskoj, na Institutu za političke nauke u Strazburu Univerziteta Robert Šuman, i tokom godina sam u velikoj meri koristio francuski jezik uz razumevanje njihove kulture u odnosima sa francuskim narodom i vojskom, kao i NATO-om, pošto su dva zvanična jezika NATO-a - francuski i engleski. Stoga sam vremenom shvatio da francuskim vojnim snagama sa kojima sam radio, kao ni francuskim državnicima ne manjka iskrenosti. Mi u NATO-u to pozdravljamo. Mi smo trenutno savez od 29, a uskoro 30 članica, koje imaju različite stavove i prioritete, a ponekad i različite taktičke i strateške brige. Važno je da sve to oblikujemo u ono što generalni sekretar naziva 'pristup od 360 stepeni'. U zavisnosti od toga gde ste, možda se fokusirate na sever, istok, jug. Možda ste fokusirani na pretnju Rusije, možda na pretnju nasilnih ekstremista, ili na neku drugu pretnju u svemiru ili sajber prostoru. Ali, važno je da svi radimo zajedno pod okriljem kolektivne bezbednosti i da se odazovemo ukoliko budemo pozvani prema članu 5. Severnoatlantskog ugovora o kolektivnoj odbrani. Suština koju smo izvukli iz Brisela ili Samita u Londonu jeste da postoji veoma razvijen, iskren i otvoren dijalog. Ljudi govore šta misle. Francuski predsednik, moj predsednik, predsednik Erdogan, svi su imali jaka mišljenja o određenim stvarima, ali smo kroz političku veštinu generalnog sekretara i kroz sposobnost NATO-a da bude fleksibilan i prilagodljiv, da slušamo, budemo otvoreni i razumemo brige drugih članica, dokazali da tako možemo da idemo napred. Uzgred rečeno, svedoci smo da je došlo do ogromnog povećanja budžeta NATO-a u poslednjih 4-5 godina - više od 40 milijardi evra. Biće čak još više do 2024. godine, kada se dođe dostigne definisan nivo od 2%. To je dobro za kolektivnu odbranu, jer dodeljuje sredstva svim članicama NATO-a kako bismo mogli da radimo zajedno", rekao je ovaj visoki oficir NATO i poručio:

"Lepota NATO saveza to što je on 70 godina mlad, ne 70 godina star, a bićemo tu i narednih 70 godina. Danas ne biste mogli da ponovo stvorite takvu organizaciju, koja je nastala u takvom bezbednosnom okruženju kakvo je bilo nakon Drugog svetskog rata, sa Severnoatlantskim ugovorom iz 1949. Ovo je veoma jak savez, i proći ćemo kroz sve trenutne razgovore uz iskrenost o budućnosti NATO-a i mislim da ćemo zahvaljujući tome na kraju biti još jači".