"Rodni stereotipi i predrasude su i dalje prisutni, a diskriminacija žena vidljiva je na svakom koraku. Vulgarne uvrede upućene ženama, naročito onima koje su se ostvarile u javnom životu, ne nailaze na dovoljno oštru osudu društva i sankcije državnih organa", naveo jje Pašalić u saopštenju za javnost.
On je ukazao na nepovoljan položaj žena na tržištu rada, nedovoljnu zastupljenost, naročito onih iz osetljivih grupa, na mestima odlučivanja u jedinicama lokalne samouprave, kao i na nefunkcionalnost mehanizama za rodnu ravnopravnost u lokalnoj samoupravi, što je dokaz da žene svoja prava ne ostvaruju u potpunosti.
Podsetio je da sveobuhvatni Zakon o rodnoj ravnopravnosti nije usvojen i da je čest slučaj da organi vlasti delimično postupaju po preporukama Zaštitnika građana u oblasti rodne ravnopravnosti.
Pašalić je naveo da je tokom 2019. godine, u oblasti rodne ravnopravnosti Zaštitnik građana najčešće primao pritužbe u oblasti ostvarivanja prava na naknadu zarade za vreme odsustva, trudničkog bolovanja, porodiljskog odsustva i nege deteta, prava trudnica i porodilja, kao i zbog porodično i partnerskog nasilja.
"Kada se ovim podacima doda i broj žena koje su ubijene u porodično partnerskom nasilju (za jednu deceniju više od 320 žena), dobijamo sumornu sliku žene kojoj i dalje predstoji velika borba za dostojanstven položaj u društvu", zaključio je Zaštitnik građana.
Pogledajte prilog o 8.martu.