Žene u Srbiji zarađuju 12 odsto manje od muškaraca, iako imaju isti nivo znanja, obrazovanja i isto radno iskustvo. Još poražavajući je podatak da čak 77.000 žena ne traži posao zbog brige o članovima porodice.
Istraživanje u okviru projekta "Uspostavljanje nacionalnog mehanizma za dijalog: Povezivanje žena članica akademske zajednice u cilju snažnijeg uticaja na postizanje rodne ravnopravnosti", pokazalo je rezultate da je u ovoj sferi nejednakost izražena na sledećim poljima:
Žene se ređe nalaze na rukovodećim pozicijama u komercijalnim ili većim naučnim projetktima finasiranim iz fondova EU.
Usled roditeljskog odusutva, žene se češće sreću sa problemom usporenog razvoja karijere, a nedostaju im i adekvatni mehanizmi podrške koji bi im omogućili da se lakše regenerišu u nastavne i israživačke procese i obezbede karijerni kontinuitet.
Uglavnom ne postoje razvijeni mehanizmi kojima bi se obezbedila zaštita od rodno zasnovanog nasilja i uznemiravanja u okviru akademije i u naučno-istraživačkim organizacijama.
Jako je teško iskoreniti patijarhat u našem društvu koji se zasniva na načelima žene u podređenijem položaju u odnosu na muškarca.
Lidija Vujčić iz UN Women je ukazala na potrebu da se izgradi svet u kome će i muškarci i žene podjednako odlučivati.
"Akademija je mesto istraživanja i inovacija i kroz tu prizmu treba prikazati kako to izgleda pravičan svet", istakla je Vujčić.
Koraci u ostvarivanju ovakvog cilja se pre svega zasnivaju na uključivanju nezavisnih stručnjaka koji se bave promocijom rodne ravnopravnosti. Zatim uspostavljanje dijaloga sa predstavnicima tela za kreiranje politika i donošenje odluka i na kraju povezivanje i samih žena radi razmene znanja, uzajamne podrške i pronalaženja rešenja.
Ministarka Zorana Mihajlović, koja je i predsedica Kooridnacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije, ocenila da je uvek pravo vreme da se unapređuju aktivosti po pitanju rodne ravnopravnosti.
"Dve stvari u svetu nemaju ograničenja, a to su nauka i umetnost. Nauka govori univerzalnim jezikom koji povezuje sve ljude i kontinente i današnja konferencija je važna kako bismo produbili dijalog o statusu žena u akademskoj zajednici, ali i preprekama sa kojima se susreću" izjavila je Mihajlović.
Mihajlović je ocenila da zajedničkom saradnjom svih aktera postajemo pokretačka struja za podizanje te oblasti na viši nivo.
"Činjenica je da su u SANU 90 odsto članova muškarci, da u Odeljenju društvenih nauka, koje većinski završavaju žene, nema nijedne žene, dok ih u odeljenjima za tehničke nauke i matematiku i fiziku ima jedna, odnosno dve, jasno govori da ženama u akademskoj zajednici nije jednostavno", rekla je ona.
Mihajlović je podsetila da iako žene u većem procentu završavaju fakultete, stopa zaposlenosti ide u prilog muškarcima, kao i primanja, s obzirom na to da žene zarađuju i 12 odsto manje.
Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović ukazala je da je doprinos žena u akademskoj zajednici veliki, ali nije dovoljno vidljiv.
Ona je podsetila da u Srbiji postoji paritet kada je reč o broju žena i muškaraca na mestu docenta i vanrednog profesora, ali da je taj odnos kada je reč o redovnim profesorima drugačiji - 60 odsto u korist muškaraca.
Prema njenim rečima, cilj današnjeg skupa je da se stvori pravi mehanizam kojim bi se osnažile sve kolege i koleginice da budu aktivniji i vidiljiviji u borbi za ravnopravnost.
