On je, kako se navodi u presudi, sa više fizičkih lica zaključio navodne ugovore o oročenju deviznih Štednih uloga, koje uopŠte nije prikazivao u poslovnoj dokumentaciji banke, niti je otvarao račune deviznih štednih uloga radi uplata primljenog novca.
Navodio je nepostojeće štedne partije i proizvoljne kamatne stope, jer je preuzimao novac tih lica predat kao štedni ulog i prisvojio ga za svoje lične potrebe.
Kako bi klijente održavao u zabludi, sa ciljem da ne podižu glavnicu i otkriju da im nedostaje novac, periodično bi im obračunavao i isplaćivao kamate koje su bile navedene po nepostojećim štednim partijama, koje je pritom neovlašćeno prenosio s računa tih ili drugih klijenata banke, koji su na svojim računima imali raspoloživa devizna sredstva.
Na ovu prvostepenu presudu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg suda u Novom Sadu, pravo da ulože žalbe imaju i odbrana i tužilaštvo, saopšteno je iz tog suda.