Prevare u firmi koliko se gubi i kako da se sprece

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

DA LI ĆETE I VI BITI POKRADENI:Ako imate sreće ostaćete samo bez 120.000€

Autori Georgi Mitev Šantek mondo.rs
Autori Georgi Mitev Šantek mondo.rs

Nedavni slučaj Viner štediše osiguranja u Leskovcu skrenuo je pažnju javnosti koliko velike i štetne mogu biti prevare u firmama i u Srbiji. Svetski prosek je 120.000€ po počiniocu, a Miroslava Gaćeša iz Dilojta za MONDO govori kako da se izbegnu.

Prema poslednjim podacima međunarodnog Udruženja sertifikovanih istražitelja prevara (Association of Certified Fraud Examiners, ACFE), globalni gubici koje kompanijama nanesu njihovi zaposleni u tzv. profesionalnim prevarama i malverzacijama (occupational fraud and abuse) su 7 milijardi dolara (6,3 milijarde €) godišnje.

Podaci za Srbiju ne postoje, ali za region u kome se ona nalazi u ACFE-ovom Izveštaju nacijama 2018 - Istočna Evropa i Zapadna i Centralna Azija - samo u slučajevima korupcije srednji (medijan) gubitak je 270.000 € po zabeleženoj prevari.

Možda će vas zanimati

Iako za Srbiju čak ne znamo ni broj pokrenutih slučajeva za prevare i kompanijsku korupciju u tužilaštvima, a kamoli broj suđenih i izvršnih slučajeva, šteta je i u Srbiji svakako potencijalno velika. Kako da baš vaša kompanija ne bude žrtva unutrašnje prevare (ocupational fraud, ne korupcije), i da u najboljem slučaju ne ostanete bez "prosečnih" 120.000 € gubitka a u petini slučajeva i bez čitavih milion, pitali smo Miroslavu Gaćešu, sertifikovanu istražiteljku prevara i direktorku u Sektoru za upravljanje rizicima u kompaniji Deloitte u Srbiji.

"Da ne biste kao vlasnik firme ili njen menadžment bili prevareni morate pre svega da ne želite da budete prevareni, da niste sami učesnik prevarnih radnji i da razmišljate unapred kako da svaku eventualnu mogućnost prevare sprečite. Potrebno je pre svega imati razvijenu svest o tome koliko samo jedna velika prevara može oštetiti firmu, a onda je ključan rad na prevenciji, što je već lakše jer se u svetu zna kako se to radi i svaka ozbiljna firma ima sektor ili sistem za borbu protiv prevara", kaže Gaćeša.

Miroslava Gaćeša, direktorka Sektora za upravljanje rizicima u Deloitte Srbija
Miroslava Gaćeša, direktorka Sektora za upravljanje rizicima u Deloitte Srbija
Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Sertifikovane istražitelje prevara i odeljenja za prevenciju u Srbiji imaju samo banke, osiguravajuća društva i internacionalne kompanije koje ovde posluju. Domaće firme još nemaju razvijenu svest o neophodnosti preventivnog delovanja u delu borbe protiv prevara i korupcije.

"U Srbiji se čak 'nameštanje' poslova između privatnih firmi ni ne percipira kao korupcija. 'Pa šta, mi smo privatna firma, možemo da se dogovorimo šta hoćemo' verovatno bi vam mnogi ovde rekli. A to jeste krivično delo jer podrivate tržišni sistem. Jer, ako nemamo svi iste šanse na tržištu, nema ni tržišta u još važnijoj krajnjoj instanci - nemate ni demokratiju tamo gde imate korupciju i gde novac ili usluga odlučuju", kaže Gaćeša.

DANAS SE NIŠTA NE MOŽE SAKRITI

U svetu savremenih komunikacija, naprednih računarskih softvera i mašinskog učenja, ništa se ne može sakriti, pa ni prevare. Dobro su poznate šeme kako se izvlači novac iz kompanije - preko nabavki, "angažovanja" spoljnih konsultanata, marketinških kuća, posredničkih kompanija sa raznoraznih "ostrva"… i ostalih lokacija koje se smatraju poreskim rajevima. Dokazi malverzacija najčešće se nalaze u mejlovima i telefonskoj komunikaciji, i tu se teško šta može sakriti čak i ako se pokuša brisanje podataka", kaže Gaćeša.

A do promene svesti može se samo donošenjem zakona, i kažnjavanjem po njemu. U zapadnim tržišnim ekonomijama firma za koju bi se pročulo da se ne bavi zaštitom od prevare, tj. da nije u stanju da štiti ni samu sebe, sigurno bi pretrpela posledice na berzi ili u svom imidžu kod poslovnih partnera. Kod nas, međutim, mora da radi "batina" zakona jer je osetljivost tržišta na to pitanje ovde - nula.

"Ovde i kada se u firmi sazna za prevaru, svi nekako gledaju da je reše interno ili gurnu ispod tepih, ako se tako više isplati. Pošto ovde nemamo nikakvih propisa sličnih američkim, niko ni nema obavezu, osim načelne, da se obračuna sa korupcijom. Naše kompanije otkrivanje prevare i unutrašnja korupcije zanima samo do nivoa nadoknade štete. Ako procene da mogu od lica koja su napravila prevaru da naplate štetu, pokrenuće istragu, ako ne, onda će skupiti neke dokaze i predati ih tužilaštvu pa šta bude", kaže Gaćeša.

Da do toga ne bi došlo savet je, ponavljamo, preventiva. Kao što se za pitanje sistema bezbednosti imovine ali i komunikacije zaposlenih i poslovnih podataka firme angažuju profesionalni konsultanti, tako je i kad je u pitanju sprečavanje prevara.

"Svaka velika firma načelno zna koje su 'slabe tačke' u njenom sistemu i gde mogu nastati štete. Drugo je pitanje uspostavljanja dodatnog sistema uzbunjivanja na potencijalne prevare i malverzacije, na koje nas odnedavno obavezuje i Direktiva EU o uzbunjivačima. Upravo tu konsultant pomaže da se takvi sistemi uspostave i efikasno funkcionišu pre nego što se šeta desi ili da se ona umanji, ako do nje dođe", kaže Gaćeša.

Da se to primeni u nekoj firmi u Srbiji ne može biti skupo, jer nemamo baš mnogo firmi koje imaju stotine hiljada zaposlenih i poslove na pet kontinenata pa da imaju i troškove prevođenja sa mnogo jezika i slično.

"Sam sistem dojave nije skup, ono što košta jeste preventivni sistem kontrole koji će braniti sve delove poslovnog sistema i dići uzbunu kad god neko pokuša da ga ugrozi. Takav sistem se pravi, između ostalog, uz pomoć konsultanata, jer svaka firma ili ima dovoljno internog znanja ali nema ljude koji će time da se bave mimo svog redovnog posla, ili ne poseduju interno te veštine uopšte", objašnjava Gaćeša.

Kada se takav sistem uspostavi mnogo je verovatnije da će u kompaniji da se oglasi "uzbuna" kada neko u firmi počne da radi nešto za šta nema ovlašćenja. Tu je niz mera, od uvođenja redovne komunikacije odgovornih lica, iznenadnih kontrola, ali i primene softvera za kontinuirano praćenje problematičnih tačaka sistema.

Takva proaktivna politika prevaru će otkriti mnogo pre nego metod pasivne kontrole, a onda je i potencijalna šteta mnogo manja. ACFE analiza je pokazala da ako IT kontrola otkrije šemu prevare koja je trajala tek nekoliko meseci, i koja je napravila štetu od 35.000€, pasivna metoda (čija je krajnja instanca tužilaštvo) će je otkriti tek posle nekoliko godina i uz medijanu gubitka za firme od gotovo milion evra.

Ona firma koja nema uspostavljen preventivni sistem za kontrolu prevara , ili ga uskoro ne uvede, stavlja sebe u rizik od prevara ali uskoro i od zakona koje će nas EU primorati da uvedemo i sprovodimo. A one firme koje na bilo koji način sarađuju sa nekom firmom koja posluje u Sjedinjenim Američkim Državama već su sada "na udaru" njihovih zakona i veoma važne činjenice da slučajevi korupcije ne zastarevaju pred sudom!

Business and technology concept.
Business and technology concept.
Izvor: metamorworks/iStockphoto

"Mi smo učestvovali u istrazi za jednu američku advokatsku kuću 2015. i 2016. u vezi sa sumnjivim transakcijama u periodu 2007 - 2012. gdoine. Što znači da može da vam se desi da kao firma i odgovorno lice u Srbiji budete pod istragom za nešto što se dogodilo pre 10 godina", upozorava Gaćeša.

Zanimljivo je da firma koja je, recimo, poslovni partner ili dobavljač firme koja čak nije ni američka već je poslovima povezana i sa SAD mora da obezbedi pristup svojim podacima ukoliko se nađu u (američkoj) istrazi korupcije ili prevare, i to stoji u svakom ugovoru.

BOLJE SPREČITI JER TROŠAK ISTRAGE JE…

Kada do prevare dođe, udarac za firmu je velik. Prema globalnom istraživanju ACFE, svaka druga prevarena firma u pomenutom "našem" regionu je privatna kompanija, najčešće iz finansijskog sektora, ali i proizvodnog i telekomunikacija. Firme koje "rade sa parama" čine četvrtinu slučajeva prevare i medijana im je 45.000€ inicijalne štete, dok proizvodne firme čine svaku petu, sa gubitkom od 135.000€.

Izvor: Screenshot/ACFE

ZA ISTOČNU EVROPU UZBUNJIVAČI NAJVAŽNIJI

Za naš region ključni problem koji prepoznaje ACFE je korupcija, koja je mnogo veća pošast od pranja novca ili finansijskih prevara. A ona se otkriva preko uzbunjivača, i oni su najefikasniji lek u borbi pritiv korupcije. Srbija ima propise o uzbunjivačima ali su se oni pokazali manjkavim u (pravosudnoj) praksi. Nova Direktiva EU uvodi da svaka zajednica (politička, socijalna, poslovna) koja ima 50 i više ljudi mora da ima potpuno nezavisan anoniman sistem prijave korupcije. Definisane su čitave oblasti u kojima možete da budete (zaštićeni) uzbunjivač, praktično sve što se tiče opstanka EU, od finansijskog sistema, preko zaštite životne sredine, energetike… Uzbunjivaču se mora obezbediti anonimna prijava (bilo lično službeniku za to zaduženom u firmi ili angažovanom spolja, ili preko neke tehničke platforme sa tačno defenisanim pristupom podacima iz prijava) ali ne samo to - moraju da se obezbede odgovori šta je urađeno povodom prijave i kakvi su rezultati istrage. Put je - prijava unutar firme, pa ako to ne urodi plodom regulatornoj institiciji, pa onda medijima. A uz sve to mere sprečavanja odmazde nad zaposlenim (uzbunjivačem) su obavezne.

A kada se prevencija ignoriše, ili sistem ne funkcioniše dobro, pa do prevare ili korupcije dođe, šteta koju napravi neki zaposleni iz firme je tek deo finansijske štete koju trpi firma, jer košta i istraga. O gubitku imidža i reputacije da i ne govorimo.

Koliko će neka istraga koštati, ne može se reći ni približno - od stotina hiljada dolara do miliona. Zavisi od mnogo faktora: od broja potencijalnih prijava i tačaka od kojih svaku treba istražiti, količine dokumenata koje treba obraditi, vrste i broja informacionih sistema koje firma klijent koristi, broja ljudi koji su upleteni u neku istragu…

"Finansijski forenzičari koji nam dođu sa specijalnim čitačima za baze podataka, koje možda morate i da uvezete jer su specijalizovane mašine kakvih nema unaokolo (read only mašine da bi dokazi bili bez sumnje autentični i kao takvi validni na sudu), mogu koštati samo za skidanje podataka i više od 10.000€ po uređaju. Mi smo radili na jednom slučaju gde je advokatska kuća skinula 175.000 dokumenata na globalnom nivou. A u Srbiji je na tom slučaju, u firmi koja je bila poslovno povezana sa onom koja se istraživala, šestoro ljudi radilo istragu dve godine s punim radnim vremenom. Uz to, radio je i tim od dvadeset ljudi koji su pregledali dokumente koji su skinuti u Srbiji , plus još oko pet IT-jevaca u Indiji i Hongkongu i ostalih lokacija odakle je bio Deloitte-ov tim stučnjaka koji je radio forenziku komunikacija", kaže Gaćeša.

Sam proces je obiman. Kada se potencijalno zanimljivi podaci skinu, radi se "prvi pregled" određenom metodologijom sa zadatim terminima koja daje najbolji odnos ukupnog materijala i "pogodaka". Tada se recimo 100.000 dokumenta "automatikom" svede na 10.000, pa u "drugom pregledu" imate timove stručnjaka koji ih sve pregledaju i odbace nepotrebne, recimo pola.

"I tako dok recimo ne dođete do pet stotina čvrstih dokaza koje potom uparujete sa izjavama ljudi koji su umešani u korupciju. Potom sve to potkrepite knjigovodstvom - kako je nešto zabeleženo u kompanijskim knjigama a kako u bankarskim transakcijama. I onda se s tim čitavim paketom nalaza ide pred organe vlasti, odnosno suda, i tada ne važi ono 'pali dokazi na sudu' - sve je 'jasno kao dan' i 'crno na belo'", kaže Gaćeša.

NE DAJ BOŽE DA SE NEŠTO PRIKRIJE

Trošak čitave istrage u uređenom svetu na kraju plati kompanija u kojoj se desila prevara. Postavlja se onda logično pitanje - zašto bi onda neka firma prijavila nadležnima prevaru na koju je naišla u "svojim redovima"?

"To je dobro pitanje i postoje dva odgovora. Jedan je da u nekim drugim, uređenim, sistemima kao što je recimo SAD, jednostavno morate da prijavite prevaru jer su kazne i posledice takve da vam je neprijavljivanje najgori mogući scenario. Ako vas uhvate da niste pokrenuli internu istragu i da niste obavestili nadležne (tužilaštvo, poreznike, ministarstvo pravde...) ili da ste još, ne daj bože, zataškavali slučaj, gotovo sigurno je da će se vaša firma zbog kazni i pravnih posledica ugasiti. Setite se slučaja Enron, ogromne kompanije koja je bila vredna 70 milijardi $ a propala je zbog skandala", kaže Gaćeša.

prevre Izvor: Ilustracija MONDO/ACFE

Američki sistem poznaje, za raziku od kontinentalnog, odloženu istragu. Da vam se vreme da sami pokrenete svoju istragu i onda obavestite vlasti. Pritom, to "sami" znači da imenujete nezavisnu advokatsku kuću koja nema konflikt interesa i koja će u vaše ime i sa svim ovlašćenjima vršiti istragu u kompaniji - pa našli šta našli. A onda te rezultate, nakon istrage koja može da bude toliko kompleksna da traje i više godina, podnosite američkom Ministarstvu pravde.

I onda dolazi nagodba sa vlastima - plate se kazne koje se mere i u milijardama dolara i koje se obznanjuju na sajtu Ministarstva kao još jedan prilog transparantnosti i borbi protiv korupcije.Takođe, dobijete "korektivne mere" koje morate da sprovedete, kako se prevare ne bi ponavljale u vašem sistemu.

Korektivne mere u najblažem obliku se odnose na to da firma smeni rukovodstvo i uspostavi sistem interne nezavisne kontrole.

"Ma kolika kazna bila, i dalje imate dobre šanse da nastavite da poslujete, što nije zagarantovano ako sačekate da nadležni organi vlasti započnu istragu pre vas. Jer i kada vas uhvate da niste pokrenuli istragu, na kraju ćete je platiti kada je sprovede vlast, uz još gomilu drugih kazni Ministarstvu pravde, Berzanskoj komisiji… Tada ste srećni ako vam kompanija uopšte preživi", kaže Gaćeša.

PROČITAJTE I OVO

Komentari 1

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

....

Moze odmah da se dogovorimo, nek mi ukradu 70 000 a meni na ruke sad da daju 50 000 i sve smo resili.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader