Dragojle Mojićević iz sela Gornja Gorevnica pre sedam godina prvi put je potpalio „veselu mašinu“, a danas proizvodi jednu od najboljih voćnih rakija u ovom delu Srbije.
On otkriva da tajna dobre rakije se ne krije samo u hrastovim burićima, već je neophodno i majstorstvo koje se u srpskim domaćinstvima ostavlja u nasledstvo.
“Prvi korak je da odstoji 21. dan, nakon čega sledi pečenje rakije. Pored tihe vatre, mora se odvojiti prvenac, da ona ne bi bila kisela ili gorka”, objašnjava za RINU, Mojićević tajnu najomiljenijeg srpskog pića. Ipak, u njegovom lampeku ne krčka se samo šljiva već i kajsija.
Ove godine slabo je rodila, ali za rakiju uvek mora da ima.
Ipak, bilo da je žuto ili plavo zlato u kazanu, postoji način kako prepoznati pravi kvalitet.
Rakija ne treba da se zadrži u grlu, već posle minut dva da se oseti u želucu, i da greje.
Kada je sipate u čašicu, kapljice na čašici moraju da se zadrže jer to je dokaz da ima prirodnog glicerina i da je ona kvalitetna”,objašnjava nam Dragojle.
A ukoliko preteramo, šta onda raditi, pitali smo njegovog naslednika, Miletu Mojićević.
“Rakija ne miruje u buretu, a pogotovu u stomaku, ali ova naša nije agresivna , neće da se svađa,tako da ,pevajte i igrajte...
Potvrda da je rakija Mojićevića vrhunskog kvaliteta jesu i brojne nagrade , dve zlatne i jedna srebrna medalja za kvalite.
“Mi rakiju dajemo onima koji imaju svoje destilerije i svoje mini fabrike tako da je naša rakija pod tuđim brendom odnela na desetine priznanja. Znamo da imamo kvalitet, a da bi taj kvalitet prodali, moram da imam sopstvenu destileriju i da ono što proizvedem bude spakovano u flaše kao moj proizvod, da ima etiketu da je proizvedeno ovde ,u Gornjoj Gorevnici i da od svog truda živim”, kaže Mileta Mojićević.
Računice ima, ako se gleda u budućnost, nije svaka godina ista,a kvalitet se kad tad nagradi.
Vatra se ne gasi, a i krevet smo pored kazana postavili, pa ko malo više degustira, ima gde i da prilegne.
(Mondo/Rina)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.