Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru i tada je potrebno da kazaljke vratite jedan sat unazad, tačnije sa 3 na 2 sata.
Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu naredne godine kada sledi letnje računanje vremena.
Međutim, ovo će biti jedno od poslednjih pomeranja kazaljki jer je odbor Evropskog parlamenta izglasao da se 2021. ukine pomeranje sata koje se decenijama događa dva puta godišnje - u martu i oktobru.
Nesuglasice u Evropi oko vremena, odnosno pomeranja sata traju duže od veka. Iako je već najavljivano poslednje pomeranje sata to se nije dogodilo, a konačno razrešenje situacije desiće se sledeće godine.
Zimsko je standard
Evropska javnost se još 2017. godine zalagala za poslednje pomeranje sata i ukidanje letnjeg, odnosno zimskog vremena. Međutim, sledeće godine Evropska komisija je konsultovala građane Evropske unije i utvrdila da je 84 odsto ljudi za ukidanje sezonskog vremena, ali je čitava stvar još u proceduri.
Evropski parlament je prihvatio ukidanje sezonskog vremena 26. marta prošle godine, što bi značilo da odluka može da počne da se primenjuje tek 2021. Zimsko vreme je u stvari standardno, dok je privremeni prelazak na letnje računanje vremena uveden 1916. u Nemačkoj i u državama koje su bile njene saveznice u Prvom svetskom ratu.
Trošenje svetlosti
O različitom računanju vremena zimi i leti razmišljalo se duže vreme kroz istoriju. Začetnikom te ideje smatra se Bendžamin Frenklin, koji je smatrao da pomeranjem sata može bolje da se iskoristi letnji sunčani period. Pristalica takve ideje bio je i britanski građevinac Vilijam Vilet, koji je 1907. izdao pamflet "Trošenje dnevne svetlosti" u kojem je predlagao pomeranje sata za 80 minuta unapred u aprilu, čime bi se uštedelo na troškovima struje i što bi učinilo ljude produktivnijim. Vilet se nekoliko puta zalagao da ovaj predlog uđe u britanski Parlament, a godinu dana nakon njegove smrti dogodilo se prvo pomeranje kazaljki.
U Srbiji od 1983.
Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena 27. marta 1983. godine, a odmah nakon toga ovo su ponovo primenile Velika Britanija, Francuska, Italija, Rusija i Australija. Kako je oduševljenje brzo raslo, nije dugo trajalo pa su neke zemlje prestale sa ovom praksom, da bi u Drugom svetskom ratu ponovo uvodili ovu ideju. Evropska unija je na svojoj teritoriji vreme standardizovala tek 1995. godine.
Ko ne pomera kazaljke
Nakon završetka rata neke zemlje su odbacile ovu praksu pre svega zbog pritužbi farmera koji su tvrdili da takav ritam ne pogoduje poljoprivredi i stočarstvu. Neke države ni danas ne pomeraju satove kao što su Japan, Ekvador, Island i neke države u SAD. Rusija, Belorusija i Ukrajina takođe su ukinule ovu praksu, a Dmitrij Medvedev je ovu odluku objasnio dobrom za zdravlje stanovništva.
Zašto je štetno
Tokom 20. veka u naučnim krugovima puno se raspravljalo o pomeranju sata. Iako je glavna prednost tvrdnja da se takvom promenom štedi energija, lekari upozoravaju da loše utiče na sveukupno zdravlje ljudi i životinja, pa se tako javlja glavobolja, nesanica.
Uzrok svemu tome je što se naš unutrašnji sat organizma prilagođava svetlosti, pa tako određuje da li smo pospani ili ne, a najveći problem imaju noćne ptice.
Neka naučna istraživanja imaju zabrinjavajuće rezultate, na primer jedno istraživanje je pokazalo da se ljudsko telo nikada ne navikne na promenu sata jer je ona veštačka, što za posledicu ima trajno podizanje hormona stresa kortizola u krvi.
Zaključak bi bio da smo zbog gubitka sna nesrećni, a svaka ušteda na električnoj energiji poništava se gubitkom produktivnosti radnika.
(Mondo/24sata.hr)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.