Pomeranjem kazaljki na časovniku jedan sat unazad, sa tri na dva sata, u noći između subote, 24. i nedelje, 25. oktobra, počinje zimsko računanje vremena.
Direkcija za mere i dragocene metale pri Ministarstvu privrede saopštila je da je praksa da se svakog poslednjeg vikenda u oktobru pomera sat unazad i prelazi na zimsko računanje vremena.
Ovo pitanje je regulisano zakonom u većini evropskih zemalja i u Srbiji.
Letnje računanje vremena u bivšoj Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine.
Cela ideja o uvođenju promene vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko 8 sati, a zalazi oko 16, dok u julu kada je dan znatno duži sunce izlazi pre 5 a zalazi posle 21 sat.
Budući da ljudi svoje aktivnosti svakog dana započinju u isto vreme tokom cele godine oko 7 sati, sredinom leta se gubi na taj način dva sata dnevnog svetla.
Danas na svetu 110 od 192 države koristi takozvano letnje računanje vremena.
Ne koristi se u Japanu, Kini, južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta gde ova mera nikad nije uspela. U većem delu sveta ovaj dogovor se smatra zgodnim načinom da se u letnjim mesecima dnevna svetlost duže zadrži.
Zagovornici ove odluke tvrde da je ukidanje letnjeg i zimskog računanja vremena korisno za uštedu energije, dok protivnici tvrde suprotno
Evropski parlament je 4. marta 2019. godine izglasao da se ukida pomeranje sata od 2021. godine, pa će tako sve zemlje EU morati da odaberu letnje ili zimsko računanje vremena.
Predloženo je da izmena vremena poslednje nedelje u martu 2021. godine treba da bude i poslednja za zemlje EU koje se odluče za letnje računanje vremena.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
