Prijavljeno je 500 objekata i veterinarska inspekcija je već uzela više od 150 uzoraka meda na terenu, kojima se utvrđuje poreklo šećera. Na otkrivanju fasifikata rade tržišna inspekcija, policija, uprava kriminalističke policije, poreska policija i sanitarna inspecija.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović kaže za MONDO da se ovako važna akcija nikada pre nije sprovela i da je od presudne važnosti, jerje broj falsifikata meda na tržištu Srbije trenutno oko 95 odsto.
Službena kontrola proizvođača i distributera meda na tržištu u Srbiji traje već deset dana. U toku je povlačenje određenih proizvoda koji nisu ispunili standarde, potvrdila je Veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede.
"Vrtići, marketi i prodavnice zdrave hrane prepuni su falsifikovanog meda, falsifikatori su neki od najvećih proizvođača u Srbiji i njihovog 'meda' ima u najudaljenijim selima", potvrđuje za naš portal.
Prijavili smo falsifikatore i neki od njih su najveće firme za proizvodnju meda u Srbiji, kaže za MONDO Rodoljub Živadinović.
"Nakon što je lažan med otkriven u vrtiću u Aleksincu, nakon toga je otkriven falsifikat meda od strane firme 'Med Hani' iz Vučka kod Smedereva i poljoprivrednog gazdinstva Vučenović iz Sremske Mitrovice. Ovo je najdetaljnija kontrola koja je sprovedena, trajaće još nekoliko meseci i očekujemo da inspekcija spreči nelojalnu konkurenciju", kaže Živadinović.
On je za MONDO objasnio da falsifikatori najčešće imaju regularne papire i dozvole, što je način na koji uspevaju da se "uguraju" u vrtiće i druge institucije.
"Prevara se radi tako što falsifikatori najpre inspekciji ponude originalni med iz kojeg se uzima uzorak, na osnovu toga dobiju dozvolu i papire, a onda nastave da proizvode falsifikat. Jave se na tender, imaju najjeftiniju ponudu i prolaze u vrtićima, marketima i drugim objektima", kaže Rodoljub Živadinović.
Prema njegovim rečima, da bi se napravila tegla falsifikovanog meda, potrebno je svega 100 dinara ulaganja.
"Falsifikatori koriste kukuruzni ili bombonski sirup i veštačku boju. Taj 'med' nije video pčelu. Takav potpuni falsifikat prodaju po ceni od 250 do 500 dinara. To je prvi znak da je to lažni med, jer prirodan med u prodavnicama ne može da košta manje od 1.400 dinara. Kada saberete otkupnu cenu bagrema od 800 dinara, etikete, marže, PDV i minimalnu zaradu, manje od te cene sasvim sigurno nije moguće. Ima i onih koji prave falsifikate od čistog šećera ili mešaju 40 odsto šećera i 60 odsto prirodnog meda", objašnjava predsednik SPOS.
Zbog niske cene falsifikata, veliki trgovinski lanci najčešće nisu zainteresovani da kupe pravi med.
"Obavestili smo ih da je med koji prodaju u radnjama falsifikat, ali ga nisu povukli iz prodaje. Ne razmišljaju o kupcima, već samo o zaradi, akcijama i cenama za koje mogu da prodaju proizvod. Zbog toga bagremov med pojedinih proizvođača u radnji košta neverovatnih 270 dinara", kaže Živadininović.
Kada se otkrije falsifikator, podnosi se prekršajna ili krivična prijava protiv proizvođača, ali često se završi na blagim kaznama i oni se ubrzo ponovo "vraćaju na posao".
"Inspekcija povuče med u skladište i kada se sudski proces završi, med se nosi na deponiju u Vinči gde bi trebalo da se uništi. Novčane kazne su 100.000 dinara za odgovorno lice i 200.000 za firmu. Nemamo zakon koji bi ih sprečio da se ponovo bave istim poslom ili da imaju jaču kontrolu", kaže naš sagovornik.
On podseća da je takođe zakonski zabranjena prevara potrošača, odnosno etiketiranje biljnih proivoda kao "100 odsto prirodnog meda".
"Jedna od prevara koje su česte su prodavanje borovog meda, meda od maslačka ili meda od zove, koji zapravo ne postoje. To su potpuno drugačiji proizvodi, biljke se kuvaju i dodaje se šećer, što apsolutno nema nikakve veze sa medom koji se dobija isključivo od pčela", kaže Živadinović.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.