ISTINE I ZABLUDE O MEDU: Stručnjak za MONDO otkriva koji je najbolji i kako da prepoznate pravi! (FOTO)

Često nailazimo na informacije kako je med namirnica koja nema zamenu, a o njegovim blagodetima priča se vekovima.

Darko i njegova porodica, pčelarstvom se bave više od 15 godina i imaju 300 košnica, a svoje znanje o medu podelili su sa nama.

Mladi pčelar otkrio nam je nekoliko zanimljivosti o ovoj slatkoj zdravoj namirnici.

Da li pravi med može da se pokvari?

"Aktivnost vode je direktno povezana sa rokom trajanja meda. Zbog male aktivnosti vode, razvoj mikroorganizama je sveden na minimum. Poznata je opšte prihvaćena informacija da med ima neograničen rok trajanja.

Međutim, u prodavnicama i po zakonskim regulativama rok trajanja je liminitiran maksimumom za prehrambene proizvode na dve godine, što važi i za med, iako je rok trajanja neograničen uz napomenu da se mora držati u adekvatnim uslovima", rekao je Darko, pa se osvrnuo na zanimljivu činjenicu.

"Zapravo, samo jedna vrsta meda može da se pokvari. U pitanju je med od uljane repice, a to se dešava zbog brže kristalizacije ovog meda, pa ako pčelari pre vremena izvrcaju ovaj med, aktivnost vode dozvoljava fermentaciju i dolazi do alkoholnog vrenja.

Ova pojava je ujedno i ključ za nastanak prvog i najstarijeg alkoholnog pića, medovine tačnije vina od meda", rekao je Batinić.

Vrste meda u Srbiji i kako ih razlikovati 

Batinić je otkrio da ni ova podela nije baš jednostavna. Postoji nekoliko osnovnih vrsta meda, kao što su livadski, bagremov, suncokretov, lipov, šumski i med od uljane repice.

S tim da postoji čitav dijapazon dodatnih vrsta meda koja su kombinacija gore pomenutih, te se dobijaju i razne varijacije ukusa.

Da li je kristalizacija odraz kvaliteta pravog meda?

"Svi medovi pre ili kasnije kristališu. U zavisnosti od vrste meda tako će se razlikovati i brzina kristalizacije i tekstura kristala. Pa imamo slučaj da bagrem ne kristališe i do godinu dana, a uljana repica za nedelju dana.

Razlika u brzini kristalizacije uslovljen je razlikom u količini polena i odnosima različitih vrsta šećera i specifična je za svaku vrstu meda.

Što se tiče kristalizacije ona može biti i delimična u zavisnosti od toga da li je došlo do mešanja različitih vrsta meda. Pa tako može da se dogodi da nam je pola tegle samo kristalizovano", objašnjava naš sagovornik.

"Međutim, čak i ako je med od apsolutno identične biljke, kao naprimer bagrem, koji ima izuzetno mekan i lako topljiv kristal, tokom letnjih meseci biće delimično otopljen, dok će u zimskim mesecima i na hladnom kristalisati u potpunosti", otkrio nam je mladi pčelar.

Da li vrste meda možemo da razlikujemo u odnosu na boju i stepen kristalizacije?

"Jedna od najtipičnijih je uljana repica koja ima izrazito beo i sitan kristal, teksture je kao mast. Takođe, lipa i bagrem mogu imati kristale od prljavo bele do svetlo žute nijanse. Bagrem u tečnom stanju može imati nijansu do čak i prozirno-zelnkastog tona", otkrio nam je Batinić i dodao:

"Livadski med ima nešto krupniji kristal i on je izrazito žute boje. Šumski med veoma teško i nepotpuno kristališe, specifičnog je ukusa, u ustima ima lepljivu teksturu i pomalo gorak ukus. Glavna odlika lipovog meda je njegova jačina, te kada ga pojedemo, njegova aroma posle konzumacije izađe bukvalno kroz nos.

Koji med je najbolji?

"Moj odgovor kao pčelara je da je svaki pravi med najbolji. U zavisnosti od vašeg ukusa ili specifičnih potreba, jer različite vrste meda mogu imati različita svojstva, pa je tako med uljane repice dobar za prostatu, dok je bagremov med dobar za ljude koji imaju osetljivo čulo ukusa i mirisa. Ljudi koji vole jake arome, oni su okrenuti ka lipovom i šumskom.

Ja bih posebno  izdvojio livadski, koji uvek prvi savetujem, jer u njega ulazi ogroman broj biljaka čineći ga izuzetno kvalitetnim. Što se tiče preporučene doze, to su tri supene kašike na dan, kada su u pitanju odrasli.

Zablude vezane za narodne metode određivanja pravog i veštačkog meda

Prva zabluda je kada se okrene tegla da mehur treba da bude određenih karakteristika.

Međutim, to nije merodavno jer koegzistencija izrazito varira od temperature, toga koja je vrsta meda, da li je počeo da kristališe i raznih spoljašnjih faktora.

Druga zabluda je ustaljeno verovanje da kada se tečni med sipa iz kašike, ako je pravi, njegova nit se neće prekidati i neće kapati. To sve ponovo zavisi od vrste meda i faze kristalizacije, te i kod prvog meda može doći do kapanja. Dok med od uljane repice ako niste pčelar nećete ni videte u tečnom obliku.

Batinić je rekao da je veliki problem taj što se med u prodavnicama izlaže povišenim temperaturama kako bi se preveo u tečno stanje. Usled čega dolazi do smanjenja kvaliteta meda, gubljenja arome i deaktivacije enzima u medu, a može doći i do promene boje meda.

On je istakao da med kome je priroda osobina kristalizacija ne treba otapati zarad navike.

Zabluda uzimanja meda drvenom kašičicom

"Ova zabluda potiče iz vremena kada pribor za jelo nije bio od nerđajućeg čelika već se koristio običan metal koji je zbog kisele reakcije meda oksidovao i ostavljao metalni ukus i nečistoće u medu", otkrio je Darko i naglasio veoma bitnu stvar:

"Med se vrca u vrcaljci od nerđajućeg čelika, od čega je napravljena i sva propratna aparatura.”

Koja je razlika između matičnog mleča i meda?

Batinić je istakao da je razlika između matičnog mleča i meda ogromna. Rekao je da je matični mleč apsolutno idealna hrana. 

"Njime se hrani larva u ranom stadijumu i matica tokom čitavog života. Njega prizvode pčele iz svojih žlezda. Matična mleč je, reći ću slobodno, veoma ružnog ukusa, između kiselog i gorkog. Ona je bele boje, termolabilna i van košnice mora se čuvati u zamrzivaču, dok se čuva u frižideru u situacijama kada je pomešana sa medom.

I matica i obična pčela radilica nastale su od istog jajeta, samo se ishrana razlikuje. Uzimanje matičnog mleča nije lako kao vrcanje meda", rekao je on, uz jedan zanimljiv podatak.

"Matica može da izleže dnevno jaja kolika je njena masa i da živi i do 5 godina, dok je radilicama maksimalni životni vek samo 6 meseci.

LJUBAV PREMA PČELARSTVU

Kako su godine prolazile, razvojem pčelarskog gazdinstva, Batinići su svoju proizvodnju usmerili u nekoliko pravaca.

Darko ističe da imaju u planu prelazak na organsko pčelarstvo, u potpunosti, na celom pčelinjaku. Trenutno poseduju 100 košnica u organskoj proizvodnji, i očekuju prvi plasman organskog meda na tržište. Ističe da mu uz praktično dugogodišnje iskustvo veoma znači teorijsko znanje koje je usvojio na studijama ekologije.

Batinić je istakao da je med jedna od najstarijih poslastica koja je poznata još iz praistorije, gde su pronađeni dokazi na slikama u pećinama i da se on još tada sakupljao.

"Med je jedan od retkih proizvoda koji apsolutno nije potrebno podvrgavati procesima prerade već je on kao takav spreman za konzumaciju. On potiče iz nektarija biljaka gde one oslobađaju slatkastu tečnost koju pčele skupljaju", rekao je on i dodao:

Pčele kada dođu u košnicu, nektar, koji sadrži veliki procenat vode, skladište u ćelijama saća. One uz pomoć krila mešaju nektar i smanjuju tom prilikom procenat vode i isušuju ga.

(Mondo)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.