Većina domaćina rakiju peče na tradicionlan način pokušavajući da dobije što jaču i što ljuću, ali ipak imaju i jedan trik. Dok rakija odležava u buretu, stvaraju se čestice koje je zamućuju pa se ona posle cedi i to ni manje, ni više već kroz šajkaču!
"Odvajkada se šajkača u šumadijskim selima koristila da se kroz nju procedi rakija. Nekada davno nije bilo ovih modernih materijala i gaza, pa je ta tradicinalna srpska kapa bila svima od višestruke koristi. Bio je to dug proces da se kroz nju procedi, ali delotvoran. Rakija bude čista kao suza. Taj običaj se i dalje održao u brojnim domaćinstvima kroz Šumadiju", izjavio je domaćin Dragan Jovanović iz sela Zagorica kod Topole.
Najčešće voćke od kojih se rakija pravi svakako su šljiva, kajsija i dunja, ali brojni domaćini upravo poput Dragana pokušavaju i određene eksperimente, nadaju se da će žestoku kapljicu napraviti od kupusa ili krompira. Mada ni tada nema većih promena kad je proces pravljenja u pitanju.
"Posle sakupljanja voća i stavljanja u kace kreće fermentacija tj. vrenje kljuka. Sledeći korak je prepek, odnosno vađenje srca rakije. U kazan se sipa meka rakija uz dodavanje 20 odsto hladne bunarske vode. Odvaja se oko dva litra kad prvo poteče rakija i to se prosipa, zatim se peče do momenta kada iz kazana počne da teče rakija slabija od 40 stepeni. To što se dobije je srce rakije. Dobijena količina se sipa u hrastovo bure da odleži oko šest meseci", otkriva Dragan.
Ovaj meštanin sela Zagorica svojevremeno je pokušao i da napravi prvu šumadijsku tekilu i to od agave koju uzgaja u svom dvorištu.
"List agave se isecka na sitne komade, usitnio sam ih dodatno u muljaču za grožđe, doda se kvasac i voda. Posle previranja pristupa se pečenju kao i ostalih rakija i od jednog kazana dobije se oko 18 litara čiste tekile. Ukus je identičan kao i industrijska tekila koja se može kupiti u trgovinama, kod nas se slabo konzumira", rekao je Dragan.
(Mondo/Rina)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.